Форум средњих стручних школа
Трг Николе Пашића 7/II, Београд    
Тел/факс (011) 339–82-93
e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Београд

 

 

 

Калупар, цвећар и електротехничар рачунара. Ово су нови смерови који чекају ђаке у средњим школама


Ливачки калупар, бродомонтер, цвећар-вртлар и електротехничар рачунара, неки су од нових профила које осмаци могу да наведу на листи жеља.

Како саопштава Министарство просвете, науке и технолошког развоја, за школску 2018/19. годину уведено је више нових образовних профила, док су неки од постојећих иновирани и осавремењени. Међу њима су и профили који се реализују по дуалном моделу, а неки од огледних профила сада су преведени у редован систем.

Тако ће ђаци сада моћи да се образују за електротехничара за информационе технологије, техничара за ловство и риболовство, техничара грејања и климатизације, али и ливачког калупара, бродомонтера. По новим плановима и програмима наставе и учења, који су усмерени ка исходима, уводе се и профили електромонтер мрежа и постројења, оператер основних грађевинских радова, оператер у прехрамбеној индустрији, цвећар-вртлар, електротехничар рачунара, електротехничар енергетике.

- Уводе се и профили: возач моторних возила, техничар друмског саобраћаја, туристичко-хотелијерски техничар, грађевински техничар и техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина – истичу из Министарства просвете.

Нови профили и модернизовани смерови

Електротехничар за информационе технологије
Техничар за ловство и рибарство
Техничар грејања и климатизације
Ливачки калупар
Бродомонтер
Електромонтер мрежа и постројења
Оператер основних грађевинских радова
Оператер у прехрамбеној индустрији
Цвећар – вртлар
Електротехничар рачунара
Електротехничар енергетике
Возач моторних возила
Техничар друмског саобраћаја
Туристичко-хотелијерски техничар
Грађевински техничар
Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина

Како саопштава Министарство просвете, образовни профил туристичко-хотелијерски техничар замениће досадашњи образовни профил туристички техничар, образовни профил грађевински техничар замениће образовни профил грађевински техничар за нискоградњу, док ће образовни профил техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина заменити досадашњи образовни профил техничар за компјутерско управљање.

Ипак, судећи по броју осмака и расположивих места у средњим школама, неки смерови остаће непопуњени: према првим статистикама, осми разред завршава 71.661 ученик док у средњим школама има места за 76.064 ђака, што значи да је број слободних места већи је за око шест одсто од броја ученика. Такође, преко те квоте има места за 1.260 ученика са посебним способностима за рачунарство и информатику.

- У четворогодишњем школама има места за 60.640 ученика, у трогодишњим 16.106, за двогодишње школовање 242 и једногодишње 306 места. У дуалном моделу образовања има 3.507 места у око 120 одељења – истичу из Министарства просвете.

 

СССС сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. – УГС „Независност”: Јавна расправа сведена на три двочасовне дебате. – АСНС: Дужи списак забрана

Подељена су мишљена представника синдиката о нацрту новог закона о штрајку. Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. Чеданка Андрић, извршни секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”, међутим, сматра да Нацртом закона о штрајку није испуњен основни циљ због којег су ови синдикати ушли у радну групу за његову припрему, а то је да овај закон буде системски – кровни закон и да само он уређује штрајк. Према речима Ранке Савић, председнице, главна замерка Нацрту закона о штрајку је што он сужава право на штрајк и повећава круг лица којима се забрањује штрајк.

Остаје да се види да ли ће се њихове примедбе прихватити у даљој процедури усвајања Закона о штрајку, све до коначне одлуке посланика у Народној скупштини Србије.

Зоран Михајловић, један од учесника у његовој припреми, примећује да Агенција за мирно решавање радних спорова може да отупи оштрицу штрајка. Имајући у виду незавидну финансијску ситуацију синдиката који треба да плате раднике док штрајкују, било би боље да нови закон обавеже послодавца да после пријема најаве штрајка позове штрајкачки одбор на преговоре.

– У Србији се углавном штрајкује због тога што послодавац не исплаћује зараде. Зато смо тражили да се власник фирме обавеже да по окончању штрајка, поред неисплаћених зарада, радницима плати и време које су провели у штрајку – каже Михајловић.

Савез самосталних синдиката сматра добрим решење да послодавац не одређује минимум процеса рада, већ да се он одређује колективним уговором. У случају кад нема колективног уговора, минимум процеса рада одређиваће арбитража, коју чине по један представник синдиката, послодавца и један независан члан кога именује арбитража.

Новина у предложеном тексту новог закона је да послодавац не може да обавезује чланове штрајкачког одбора да обезбеђују минимум процеса рада без сагласности тог тела. Послодавци су до сада злоупотребљавали то право.

Добра страна нацрта је и увођење права запослених на штрајк солидарности са радницима другог предузећа у трајању до једног дана, као и скраћење времена од најаве до почетка штрајка са садашњих седам на три до пет дана, што Михајловић такође сматра позитивним.

– Залагањем да само нови закон о штрајку уређује штрајк, желели смо да избегнемо да се низом закона из области енергетике, образовања, здравства и других ограничава право на штрајк, што је до сада био случај – истиче Чеданка Андрић, изврши секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”. – Предлагач очигледно жели да задржи овакво стање, јер је у образложењу навео да се закон доноси због „међусобног усклађивања Закона о штрајку и посебних закона”. Радна група није постигла договор око једног од најважнијих питања, а то су делатности од општег интереса, већ је предлагач само преписао девети члан важећег Закона о штрајку. За нас је неприхватљиво предложено решење у којем се предвиђа да се штрајк упозорења и штрајк солидарности у делатностима од општег интереса мора најавити десет дана пре почетка штрајка, јер се на тај начин губи сврха штрајка.

Коначно, закључује Андрићева, неприхватљив је начин на који је прекинут рад радне групе, без утврђивања текста нацрта који иде на јавну расправу и питања о којима није било могуће постићи консензус, а која нису техничка већ суштинска.

– Свођење јавне расправе на три двочасовне дебате у Нишу, Београду и Новом Саду за један од најважнијих закона из области радног законодавства је пример како не треба водити социјални дијалог – указује наша саговорница. – Због тога као одговоран синдикат не желимо да учествујемо у симулацији социјалног дијалога који ће за крајњи резултат имати умањење права запослених у Србији.

Асоцијација самосталних и независних синдиката се противи да нови закон сужава право на штрајк.

 

 

Највеће плате у Србији имају Београђани са Врачара 75.047 динара, а најмање Сврљиг, Босилеград и Гаџин Хан

Међу већим градовима по висини зараде предњачи Београд са просеком од 58.457 динара и Нови Сад са просечном платом од 51.810 динара, а на југу Пирот и Врање
НИШ - Просечна фебруарска нето плата у Нишу, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, износила је 45.050 динара и у односу на јануарску плату мања је за 3,9 одсто.

Просечна нето плата на републичком нивоу била је фебруара 47.819 динара, што је у односу на претходни месец номинално мање за 4,5 одсто.
Подаци Републичког завода за статистику показују да су највеће фебруарске плате имали житељи београдске општине Врачар - 75.047 динара. Нешто мање зараде забележене су у Новом Београду - 72. 316 динара и Старом граду -71.113 динара.

Најнижу фебруарска примања имали су становници Сврљига - 31.070 динара, Босилеграда - 33.528 динара и Гаџиног Хана - 33.546 динара.

Међу већим градовима по висини зараде предњачи Београд са просеком од 58.457 динара и Нови Сад са просечном платом од 51.810 динара.
На југу Србије, највећом просечном зарадом могу се похвалити житељи Пирота пошто су њихова фебруарска примања износила у просеку 47.455 динара.