Ово су најстреснија занимања у Србији!

Према речима стручњака већина запослених сматра да је најтеже радити са људима, а на првом месту нашли би се они који радници на шалтерима, зато што истовремено раде са људима, али и са новцем

Мајсторско писмо опанчарског заната из 1923. године

У плану је увођење развијеног система мајсторског образовања за најмање 30 занимања

Уколико Влада Србије усвоји акционе планове за спровођење Стратегије развоја образовања, Србија би наредних година поново могла да добије мајсторско образовање, модерну верзију онога што је на нашим просторима постојало пре Другог светског рата.

Удар на џеп ће, одмах по усвајању нових мера, осетити они који плату примају из буџета. Јер свима ће им бити умањена за десет до 15 одсто.

ИЗВЕШТАЈ СА САСТАНКА У ЗАВОДУ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ
ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

У петак, 4.4.2014. делегација Форума је имала састанак у Заводу за унапређивање образовања и васпитања са госпођом Горданом Митровић, координатором за средње стручне школе. Тема састанка је била тренутно стање и будућност средњег стручног образовања.

Том приликом госпођа Митровић је веома детаљно обавестила представнике Форума о неким битним питањима која су од кључног интереса за будућност средњих школа. Поново је добијена информација о смањеном броју ђака који завршавају осмогодишње образовање, као и потребе смањивања броја одељења у средњим стручним школама. Напоменула је да средње стручне школе треба да прате европске стандарде, и да је потребно формирати одељења од по 20 ученика, пре свега због квалитета наставе, као и савремених кретања у области образовања. Сви су се сложили да је рад у бројнијим одељењима веома отежан и да не може да прати све новине које су у складу са потребама едуковања у смеру функционалног знања, а што је приоритет Стратегије образовања у наредном периоду.

На самом почетку разговора госпођа Митровић је објаснила нови систем основношколског образовања ученика који имају 15 година и више. Цео систем је подељен у три циклуса, тј. три године. Прва година би обухватала период од првог до четвртог разреда, друга година пети и шести разред основне школе, а трећа седми и осми разред. После тог школовања ђаци би се упућивали у средње школе које ће на тендеру добијати могућност спровођења  обуке. Основне и средње школе ће морати да сарађују. Све ће превасходно базирати на потреби да тако обучен кадар преко добијених вештина иде директно у свет рада.

Образовање у средњим стручним школама мора да буде усклађено са потребама тржишта рада, што подразумева да базира на исходима и вештинама. Основни проблем је што послодавци не преопознају вештине и знања из ранијих диплома које им се достављају, та звања нису усклађена са савременим потребама тржишта рада. Све програме који су из ранијих периода треба прилагагодити новим потребама. Завод за унапређивање образовања и васпитања је то великим делом обавио и доставио Министарству 18 регистратора где је велики део тог проблема обрађен. Ове промене су међутим доста дискутабилне, јер би подразумевало учешће праксе у наставном процесу у много већем проценту, што би довело до смањења броја наставника до 40%.

Наведен је пример предузећа Бош, где је за почетак исказана потреба за школовањем 10 ученика за потребе овог послодавца. У овом случају би се спровела трогодишња дуална настава где би само прва година била у школи у потпуности, у другој години би била пракса 12 недеља, док би у трећој години пракса била 24 од 37 радних недеља. Овај систем рада би подразумевао обуке наставника- ментора који би били са ученицима 6 сати. Фирма Бош- Пећинци је спремна да школи обезбеди радионицу по највишим стандардима, док би се све остале потребе распоредиле кроз корелацију локалне заједнице, школе и осталих учесника, а све под покровитељством ГИЗ-а. Школовање би обезбедило да овакав профил добије знање које обезбеђује велики број вештина- од надгледања машина, припреме алата, материјала, замену било чега у току производног процеса...диплома за овакав профил би садржала све вештине које је ђак савладао - за разлику од досадашњег машинског техничара где обично послодавци не препознају вештине тог кадра. Оваквим приступом, тј. увођењем ментора у обуку би се пракса ђака подигла на много виши и сврсисходнији ниво, а растеретили би се запослени који су до сада били задужени за тај део посла. Циљ је укључити и послодавце и све прилагодити потребама тржишта.
Госпођа Митровић је навела пример Швајцарске где послодавци чак путем интервјуа бирају ко ће кренути да се обучава тј. школује за њихове потребе.

Представници Форума су изнели тренутне проблеме средњих стручних школа, потребу за спајањем занимања као вид решавања проблема, нпр. возач- аутомеханичар, бравар-заваривач итд., као и потребу да у средњим стручним школама буде број ђака до 20.  Такође је изнет проблем гашења одређеног броја одељења и констатовано да није најбоље решење тако велики број ђака преусмеравати у гимназије, чак је и контрадикторно, јер фирме које долазе траже управо раднике из области дефицитарних занимања којих тренутно нема на тржишту рада, и да управо у тој чињеници треба тражити шансу. Поново је истакнута потреба формирања  техничких гимназија. Констатовано је да ће се Форум средњих стручних школа обратити свим институцијама као и медијима са циљем промовисања потребе и неопходности очувања средњег стручног образовања. Договорено је одржавање међународне конференције са овом темом, чији би организатор био Форум средњих стручних школа а где би учесници били све битне организације из области образовања Републике Србије, од Министарства просвете до осталих организација, као и гости из иностранства који би нам пренели своја искуства, што је госпођа Гордана Митровић подржала.

Наташа Петровић

Извор: Блиц

Извештај са састанка одржаног у Школској управи

У складу са обећањем да ће Форум средњих стручних школа будно пратити поштовање динамике Плана уписа ученика у школској 2013/14. години представници Форума су посетили Школску управу града Београда и обавили информативни разговор са начелницом Школске управе, Горданом Цветковић.

Представници Форума су истакли да је до 31. марта 2014. морао бити познат коначан План уписа уз поштовање свих критеријума које је само Министарство просвете поставило и обећало да ће их се строго придржавати.

Начелница Школске управе је саопштила да ове школске године 200 ученика мање завршава осми разред, те ће то опет бити једини критеријум за одобравање или укидање одељења. Госпођа Цветковић је такође истакла да школе, због непознавања потреба тржишта рада и жеља ученика, инсистирају на одобравању уписа много већег броја одељења и образовних профила. Такође је подсетила да је Стратегијом образовања предвиђено да разлика између броја ученика који завршавају осми разред и броја предвиђених места за упис не треба да буде већа од 3%, а да ће се ове године толерисати разлика од 10%.

Као последицу недовољног броја ученика План уписа предвиђа смањење одређеног броја одељења, што ће довести до повећања броја технолошких вишкова. Председник Форума, Милорад Антић, је истакао чињеницу да су састанци  представника Министарства просвете, директора школа и представника синдиката поводом решавања проблема технолошких вишкова у потпуно обесмишљени јер  се директори ретко придржавају Посебног колективног уговора који их обавезује на поштовање Листе технолошких вишкова. Начелница школске управе је признала да Министарство нема механизам да стане на пут самовољи директора и позвала све заинтересоване стране да узму учешће у решавању овог проблема и дају конструктивне предлоге.

У другом делу разговора разматрани су појединачни проблеми које имају чланови Форума средњих стручних школа на својим радним местима. Начелници је изложен случај колегинице Емине Балан који ће, према речима госпође Цветковић, бити позитивно решен.