МАЊЕ МЕСТА У ШКОЛАМА: "Скресали" одељења

Мање места у економским и правнобиротехничким школама, које су упутиле приговоре. За економску и правну струку влада велико интересовање омладине

СМАЊИВАЊЕ броја одељења у школама економске и правне струке, у складу са Стратегијом образовања Министарства просвете, изазвало је оштре реакције. Школе, које су и ове године остале без једног или два одељења, упутиле су приговоре Министарству просвете, за које се надају да ће бити уважени пре званичног изласка конкурса.

У Другој економској школи из ђачких клупа ове године излази 13 одељења матураната, а у прву годину ће моћи да упишу 10 одељења свршених осмака на образовном профилу - економски техничар. Слична ситуација је била и прошле године, иако за овај образовни профил влада велико интересовање ђака.

- Прошле године су нам смањили два одељења, ове три, тако да смо остали без пет одељења економских техничара - каже Дејан Недић, директор Друге економске школе. - Борићемо се да вратимо бар нека одељења. Најугроженији су професори стручних предмета, а следе и општеобразовни, бар десет њих ће бити технолошки вишак.

Према речима Милибора Саковића, директора Прве економске школе, у односу на претходне године број одељења је смањен са 36 на 30. Он истиче да је ситуација до сада била "подношљива" због природног одлива кадра, боловања, али да је неминовно да се праве спискови технолошких вишкова. Пета економска школа је за четири године остала без четири одељења, а Економско-трговинска у Сопоту је са седам одељења економских техничара "спала" на четири. Једно одељење правних техничара мање уписаће и Правно пословна школа.

- За овај образовни профил влада велико интересовање, али се смањује број одељења - каже Јулија Ђорђевић, директорка Правно-пословне школе.

Ако приговори школа не буду прихваћени, већ од 1. септембра наставни кадар у овим школама биће смањен. Ко ће остати без посла, одлучује се рангирањем запослених, а они који су последњи на листи постају вишак. Критеријуми за бодовање су године радног стажа, брачно стање, социјални услови живота...

- Срамно је што конкурс за упис ове године касни и што је упис обавијен велом тајне - каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда.

Форум средњих стручних школа упозорава: Број ђака и одељења још непознат

Знатно касни конкурс за упис будућих средњошколаца. Претходних година, објава била половином априла

ФОРУМ средњих стручних школа Београда оштро протестује и забринут је због понашања Министарства просвете, јер конкурс за упис у средње школе још није објављен. Како истичу у овом синдикату, информација о броју слободних места, образовним профилима, да ли ће и која одељења бити укинута, касни. То изазива забринутост запослених који ће, можда, остати без посла, али и осмака који се распуштају 30. маја, а још не знају да ли ће бити довољно места у школи коју желе да упишу.

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, претходних година је конкурс излазио, углавном, око 15. априла, па су школе и будући средњошколци знали како да се организују. Он истиче да се форуму свакодневно обраћају школе са питањем шта се дешава са конкурсом, али да одговора од надлежних нема.

- Министар је најавио смањивања броја одељења у области економије, права и администрације за 20 одсто, тако да су запослени у овим школама оправдано забринути - објашњава Антић. - Јер, ако буду укинута одељења значи да ће од 1. јула неке колеге остати без посла. У првој години, рецимо, то значи два професора по одељењу. Зато је врло битно да школе које образују овај кадар знају колико ће одељења бити уписано, а и осмаци који се 30. маја распуштају добро процене које школе да наведу у листи жеља, с обзиром на утврђене уписне квоте.

И директорка Медицинске школе "Београд" Нада Трифковић каже да конкурс никада није овако каснио, а дешавало се да већ половином марта школе знају да ли су предлози уписних квота и образовних профила прихваћени. Она додаје да образовне установе морају имати довољно времена да се припреме за упис, а да се први пут дешава да нису бар усмено обавештени да ли је прихваћено оно што су тражили.

Kолико зарађују професори у Србији то знамо, а колико њихове колеге широм света


Путем анкете која се састоји од осам питања, направљено је истраживање о зарадама професора широм света. Одговоре је дало 16 професора разних профила, а засигурно ћете бити изненађени када видите колико су међу земљама велике разлике у приходима.

Професори у Србији у поређењу са њиховим колегама из богатијих држава, раде за много мање плате, али њихове колеге скупље плаћају комуналије и стан. Ми ни у ком случају немамо најслабија примања – постоје професори у свету који за свој рад месечно добијају дупло мању плату од наших просветних радника. Међутим, кад је реч о понашању ученика, нажалост, негативан тренд се осећа у целом свету, бар према њиховим изјавама.

Ово су питања која су постављена испитаницима, а ту су и одговори за сваку државу појединачно (текст је врло информативан, поучан и даће вам добру слику о положају професора широм света

Торонто, Kанада

– Имам 32 године, радим као професор дефектолог, предајем деци која пате од аутизма.
– Зарадио сам око 2.850 евра, не издржавам никог. Живим у двособној кући, у фином насељу, па су ми трошкови износили око 1175 евра.
– Здравствено осигурање и лечење у Kанади је бесплатно. Трудим се да уштедим нешто за одмор и за не дај Боже да ми се аутомобил поквари.
– Трудим се да не размишљам о стварима које желим, јер већину њих не могу да приуштим.
– Релативно сам задовољан својим приходима, али сам незадовољан односом према професорима у Kанади. Представљени смо као лењи људи, који су преплаћени за оно што раде, а имају много више слободног времена од осталих. То није истина, јер ми поштено зарадимо своју плату.

Лондон, Енглеска

– Имам 27 година, учитељ сам, пет година сам провела на студијама.
– Зарадила сам око 3.240 евра. Станујем у двокреветној соби, коју делим са пријатељицом, кревет плаћам 1.030 евра.
– Нисам имала трошкове код лекара, а штедим новац да посетим породицу у Аустралији.
– Једва себи приуштим ишта осим основних ствари, јер су трошкови живота огромни. Морала сам оставити паре за депозит за стан.
– Понекад се питам да ли ми је потребан толики стрес у животу, а онда дођу родитељи од деце и кажу како примећују велику разлику у односу на пре, тада знам да сам на правом путу.

Атина, Грчка

– Имам 54 године, већ 33 године радим као професор енглеског језика, тренутно сам запослена у једној средњој школи. Зарадила сам око 1000 евра.
– Станујем у двособном стану у Атини који је моје власништво, а потрошила сам на рачуне за струју, воду и остало око 200 евра.
– Потрошила сам 80 евра, које се одбију од плате за здравствено осигурање и око 20 евра за лекове који не иду на рецепт.
– Уштедела сам 50 евра прошлог месеца. Недостаје ми да отпутујем једном годишње, да купим нешто ново од одеће…
– Kада бих издржавала двадесетосмогодишњу кћерку, мислим да бих била на рубу сиромаштва. Волим свој посао, некада сам давала приватне часове, али више не, а издаци су огромни и сваким даном све већи.
Kилдар, Ирска
– Имам 29 година, предајем математику и музичко у средњој школи. Зарађујем око 2300 евра месечно.
– Живим са супругом, а трошкови изнајмљивања куће у пристојном крају дођу ме око 500 евра.
– Трошим око 150 евра на лечење јер болујем од астме. Имам бебу, зарађујем довољно, али мој посао није сигуран и сваког часа могу добити отказ. У Ирској је једино сигуран професор у пензији.
– У овом тренутку све је добро, али не знам како ће бити када одрасту деца. За сваку сигурност уписао сам и курс програмирања.

Kаргошима, Јапан

– Имам 47 година и већ 19 година радим као професор енглеског. Зарађујем око 3000 евра месечно.
– Супруга и ја заједнички издржавамо кћерку, а изнајмљивање стана у пристојном крају износи око 680 евра месечно.
– Лечење ме је коштало 740 евра. Штедим новац за школовање моје кћерке, а желим да купим кућу.
– Себи не могу да приуштим ништа. Задовољан сам послом, али имам премало времена да посветим породици и пријатељима.
Kруонис, Литванија
– Имам 56 година, професор сам енглеског језика, имам 36 година радног стажа, тренутно радим у гимназији.
– Месечно зарађујем око 800 евра. Имам сина који је студент.
– Живим у својој кући, а на трошкове за комуналије потрошим око 100 евра
– На здравствено осигурање сам поторшио око 35 евра, а себи не могу приуштити ништа.
– Било би лепо да зарађујем више, али када знам колико има људи који су много слабије плаћени, а раде тежи посао, могу рећи да сам задовољан.

Прилеп, Македонија

– Имам 27 година и као професор енглеског радим мање од годину дана.
– Прошли месец сам зарадила 120 евра. Живим са родитељима иначе не знам како бих опстала.
– На здравствено осигурање сам потрошила 10 евра. Желела бих да могу да купим свој стан.
– Волела бих да живим сама, не са својом породицом, али тренутно немам услове за тај “луксуз”.

Kатманду, Непал

– Имам 28 година и професор сам информатике, зарађујем око 100 евра месечно.
– Живим са родитељима, па не морам да платим ништа. За медицинске услуге сам потрошио око 30 евра.
– Желим таблет да електронски читам књиге, али не могу то себи приуштити.
– Преживљавам, али са овим приходима не могу да напредујем, мада сам срећан што уопште имам икакав посао.
Осло, Норвешка
– Имам 45 година, задњих седам година радим као професор биологије у средњој школи.
– Месечно зарађујем око 4.000 евра. Живим у стану у центру и то плаћам око 1100 евра.
– Лечење сноси држава, тако да немам трошкове. Уштедим око 150 евра месечно.
Немам децу, па себи могу приуштити све што желим.
– Фрустриран сам нацртом норвешког образовног система, мислим да би много боље било када би и професори учествовали у формирању образовне политике.

Букурешт, Румунија

– Имам 55 година, завршио сам енглески језик, високо сам образован, радим у румунском Министарству просвете.
– Зарађујем око 360 евра. Ја сам самохрани отац, издржавам кћерку и унуку.
– Изнајмљујем мали стан за 250 евра. На здравствено нисам потрошио ништа, али нисам ништа ни уштедео.
– Не могу себи приуштити ништа, а само желим пристојан живот.
– Настава је постала попут волонтерског рада, дубоко сам незадовољан, а ученици су жртве оваквог образовног система.
Јоханесбург, Јужна Африка
– Имам 31 годину и професор сам математике. Месечно зарађујем око 1.030 евра.
– Отплаћујем кредит и плаћам комуналије, то кошта око 650 евра. Око 90 евра ми одбију од плате за здравствено осигурање.
– Желим нови лаптоп, али ме и садашњи служи, желим нова сочива за камеру, али не могу их приуштити.
– Живим са цимером, па су трошкови живота некако подношљиви. Волим свој посао, али сматрам да су просветни радници премало плаћени.

Норкопинг, Шведска

– Имам 33 године, радима као професор техничког и информатике. Зарађујем око 3.000 евра.
– Издржавам партнера, који је већ дуго незапослен. Плаћам пола кирије, око 350 евра, за трособан стан на периферији града.
– За здравствене услуге дао сам око 40 евра. Четири године сам студирао у нади да ћу имати макар за 1.500 евра вишу плату, али од тога нема ништа.
– Волео бих да имам децу, али са овим буџетом не знам како да им омогућим нормално детињство.
– Некада ме мој посао испуњавао и чинио срећним, али сваким даном деца су све више неваспитана, па бих волео да више времена проводим ван учионице.

Дамаск, Сирија

– Имам 25 година, радим као професор математике задње две године.
– Зарађујем око 100 евра. На здравствено потрошим око 5 евра, углавном све држава сноси.
– Сваки месец се трудим да уштедим бар 10 евра, за црне дане.
– Нисам срећна, заслужујемо много више. У приватним школама професори зарађују боље, али рат је учинио да никоме није добро.

П Р В О М А Ј С К И   П Р О Г Л А С

1.мај је установљен у знак сећања на 1. мај 1886. године, дан  када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.
Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.
Годинама уназад, запослени у образовању савесно, одговорно и стрпљиво раде  на својим радним местима у школама, са неадекватним примањима, слушајући разна празна обећања.

НАШЕМ СТРПЉЕЊУ ЈЕ ДОШАО КРАЈ

Зато  сложно, Влади Републике Србије

-   ПОРУЧУЈЕМО -

Данас 1.маја се боримо, да најважнији стуб друштва, образовање младих људи,мора бити инвестиција  која ће донети целокупном друштву благостање и просперитет нације.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА КОНАЧНО  ПРОСВЕТНИ  РАДНИЦИ  ЖИВЕ  ОД СВОГА  РАДА!

ЗАХТЕВАМО:
•  ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА
Само задовољан запослени који може достојанствено да живи од свог рада, може пружити квалитетно образовање и васпитавати младе људе.
•   ПОШТУЈТЕ  ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ!
•    ПОВЕЋАЈТЕ  МИНИМАЛНУ ЗАРАДУ!
•    ЗАПОСЛИТЕ  МЛАДЕ!

ПОШТУЈТЕ ДОСТОЈАНСТВО ЗАПОСЛЕНИХ У ПРОСВЕТИ !


ИНФО: ФССШ