|
Јуче је у организацији ФССШБ, а у име четири репрезентативна синдиката просвете одржана "Светосавска академија под ведрим небом", на којој је издат Проглас (један од најбољих у последње време који се појавио у просвети) следеће садржине:
СВЕТОСАВСКИ ПРОГЛАС СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ
Поштована Србијо,
Окупили смо се овде и сада, у престоном граду, да поново подсетимо јавност на разлоге нашег, већ двомесечног, штрајка, који не траје само због бесмисленог и контрапродуктивног смањења просветарских, ионако бедних, плата, него, пре свега и изнад свега, зарад одбране службе којом служимо својим ученицима и свом народу.
Наш штрајк није само борба за хлеб насушни, него и борба за поштовање књиге из које ученици уче, а која је обезвређена, за вредност њихове дипломе, за њихово место у друштву, за њихову слободну личност, за њихову будућност.
То неки, а међу њима има и родитеља, можда не схватају. Нека се, данас и овде, запитају: да ли могу да васпитавају и уче младе нараштаје учитељи који не стоје усправно, који су згажени, понижени, презрени? Уместо да им будемо узори, ми својим бедним положајем, за који је крива Влада, децу одбијамо од књиге, од учења, од вредности за које је школа увек спремала ђака.
Тимови стручњака иза оних који се појављују на екранима срочили су злогуку оптужбу да ће због просветних радника страдати стабилност друштва, кренути инфлација, пропасти привреда, настати смак света. Тако кривицу за своје неуспехе преносе на оне који су жртве, који само желе да преживе и да, колико је то могуће у наопако доба у коме живимо, крећемо се и јесмо, сачувају свој морални лик. Нико са ТВ екрана, ни из Владе, није понудио рачуницу како са оваквим платама да платимо дажбине и купимо хлеб. Заборавили су да и ми имамо децу, да и наша деца уче и студирају, да им, док је то потребно, морамо помагати.
У име „светлије будућности“, већ годинама нас воде путем који никуд не води, и траже да и своје ученике, оно највредније што Србија има, оставимо на том путу. А ми бранимо школу у којој се рађа слободан човек и стваралац. Али тог човека морамо да хранимо и књигом и хлебом. Европу не можемо стићи ако пасемо траву. Јер, како је говорио писац „Злочина и казне“, достојанство се може сачувати у сиромаштву, али не и у беди.
Поштована Србијо, овде и сада, позивамо те да нам се придружиш у борби за поштовање рада и знања, за поштовање књиге из које ученици уче, за поштовање њихових диплома, у борби да им се отворе путеви у живот,у борби да се не селе из своје земље у свет ( а сваке године у Србији умре 30 хиљада људи више него што их се роди, и преко 30 хиљада младих оде у свет ). Позивамо те, Србијо, да будеш с нама, учитељима, који нисмо гмизавци, него кичмењаци, јер све што се пропусти на часу, може се научити касније, али се тешко учи како се постаје човек, ако се пропусти прилика за човештво – а наш штрајк то јесте. У име тог човека у Твојој деци и Теби, очекујемо да нам се придружиш, јер ово што се догађа нама, не желимо својим ђацима. Сада је час да будемо заједно, да бисмо успели у ономе што нема везе са дневном политиком, него је позив да будемо нормални – да стојимо под углом од 90 степени у односу на тле, незгрбљени и непропузали.
Ове 2015. године навршава се сто година од последње одбране Београда којом је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Данас,на Светога Саву, оснивача српске школе и нашег Првоучитеља, дошли смо у престоницу да кажемо како је овај штрајк последња одбрана српског образовања. Као што је мајор Гавриловић рекао да је његов пук жртвован за част Београда и отаџбине, и избрисан са списка Врховне команде, тако и ми кажемо да се жртвујемо за будућа поколења деце и просвете, јер смо свесни да нас је ова и оваква власт избрисала са свих спискова своје „светлије“ ММФ будућности. И као што је мајор Гавриловић рекао да образ наше престонице, мора остати светао, тако и ми велимо да образ српске просвете мора остати светао. Јер, образовати значи учити најмлађе не само чињеницама, него и часном животу, који се у овом народу зове „образ“. Ми, учитељи, учимо своју децу да не живе не само у тами незнања, него и у тами заблуда, од којих је једна од најсрамнијих она што нам их подмеће министарство просвете и – да за просвету нема пара, у 21. веку, позваном да буде век знања.
Зато са поносом узвикујемо: напред до победе! Живела српска просвета! Живели наши ђаци! Живела Србија!
Унија синдиката просветних радника Србије
Синдикат просветних радника Србије
Синдикат образовања Србије
Удружени грански синдикат образовања Независност |
