Од среде, 1. јануара, минимална цена рада по сату биће увећана на 172,54 динара (нето) што је повећање од 11,1 одсто у односу на досадашњи износ. Након повећања, минимална месечна зарада износиће просечно током 2020. године 30.022 динара. У години за нама, минималац је износио 27.022 динара.
Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање за 2019. годину износила је 155,30 динара (нето) по радном часу.

Влада Србије усвојила је 13. септембра 2019. године Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар-децембар 2020. године. Процењује се да минималну зараду сада у Србији прима око 350.000 запослених.

У 2018. години, минимална цена рада по сату била је 143 динара, претходно 2017. тај износ је износио 130, а 2016. године 121 динар, колико је радни час коштао и 2015. године.

Када се погледа статистика, цена минимално вреднованог радног сата 2011. године била је 95 динара, па су тако радници на минималној заради примали 15.960 динара месечно. Наредне године, односно 2012. минималац је порастао на 17.952, а годину касније на 21.160 динара, колико је минимална плата износила и у 2014. години.

Извор: Тањуг

Поклон за бившег члана председништва ФССШ Предрага Стојковића

Мирјана Кесић "Звезда форума"

Снежана Огњановић прва добитница форумове награде "Срце од човека" са члановима комисије

Мешају се у оцењивањe, боју зидова у учионицама, прете, подносе пријаве, траже копије радних књижица наставника и финансијске планове: Да ли су родитељи прешли границе и угрозили функционисање школа?

Док су маме и тате, некада, долазили само на родитељске састанке или позив разредног старешине, "модерни" родитељи готово и не излазе из школа

ПРАВА која су дата родитељима да учествују у образовању своје деце, прете да угрозе рад школа. Док су маме и тате, некада, долазили само на родитељске састанке или позив разредног старешине, "модерни" родитељи готово и не излазе из школа. Мешају се у све - од оцењивања до боје зидова у учионицама. Ако се не уважи њихово "стручно мишљење", подносе тужбе и пријаве, па школе затрпавају судским поступцима и инспекцијама.

Готово свакодневно школама стижу позиви за рочишта и дописи из адвокатских канцеларија које заступају родитеље са захтевом да им, у складу са Законом о о доступности информација од јавног значаја, доставе "потребне" папире. Директори су дужни да "забринутим" родитељима доставе све што траже. Тако су међу "доказним материјалима" - копије радних књижица "несавесних" наставника, али и финансијски и акциони планови школе.

Члан Већа општине Врачар Драги Лукић, наводи пример када је детету у дневник уписана четворка из српског језика, али је мајка сматрала да заслужује пет и жалила се. Директор је предузео све неопходне радње да се утврди да ли је професор, можда, погрешио. Пошто је у поступку преиспитивања оцене утврђено да је заслужена, и нема основа за петицу, мајка је поднела пријаву против школе.

- Због обавеза око завршног испита директор није могао да оде на заказано рочиште - каже Лукић. - Позивајући на Закон о доступности информација од јавног значаја, адвокат мајке је тражио да школа достави уговор о раду професорке српског језика, структуру њеног радног времена, по ком основу је засновала радни однос, све записнике просветне инспекције од 2013. године, финансијски извештај школе и финансијски план који се, иначе, налазе на сајту школе и могу се преузети, просек примања наставника, акциони план установе за пет година.

ИНФО ФССШ