Уважена господо која водите репрезентативне синдикате, да ли знате план буџета, реализацију буџета и Закон о буџету за 2021. годину? Никог нисмо чули, ниједан репрезентативни синдикат да је на било који начин и у било којем медију исказао своје мишљење о буџету за просвету за 2021. годину. Није било стручне анализе, нити било каквих коментара, на предложени буџет, па се питамо зашто руководиоци репрезентативних синдиката имају вишеструко већа примања од наставника и обичних чланова синдиката. Да вас подсетимо, у Европи, примања челника синдиката су иста као и примања запослених у области коју тај синдикат заступа. На пример, председници и потпредседници синдиката образовања имају исту плату као наставници запослени у школама. Нигде у Европи не постоји толика разлика у примањима која је и неколико пута већа у односу на запослене, као што је то случај у земљи чуда званој Србија. Питамо и чланове синдиката зашто ћуте и не реагују на ове аномалије.

Не треба, господо, да се бавите дневним тривијалијама, већ озбиљним проблемима са којима се запослени у просвети сусрећу.

Мислим да људи треба да знају како се и од чега праве сви закони којима се уређују неке области свакодневице, а поготово мислим да треба да знају све о буџету.

Буџети  имају једну основну, непроменљиву, принципијелну, техничко-технолошку "линију прављења" која је врло слична у већини држава и једну временску, годишњу која може зависити од стратегија и програма странака које у том тренутку чине Владу и Скупштину, нарочито с обзиром на издатке буџета, али наравно и на начин приходовања (фискална политика - врсте и износи пореза, такси, акциза, царина....- политике које прописују и од KОГА и KОЛИKО пореских прихода су обавезе према јавним финансијама)

Процедурално:
Министарства (сва) "рачунају" за себе, за свој сектор, колико новца им треба на одређеним позицијама и онда свако "преговара" са министарством финансија. Дакле, министарства, махом крећу од трошкова, а министарство финансија од "капацитета приходовања" и фискалне политике - што више знања и вештина у том министарству - то боље по све.

Институционално:
Сви до 01.11. морају доћи у Скупштину на консултације са посланицима, онда посланици дају амандмане, преговарају и покушавају да измене позиције буџета онако како они сами мисле да је добро, да је у складу са њиховим предизборним обећањима, да је поштено, ....листа мотива је подужа.
Ако министар финансија прихвати посланичке сугестије пре стављања на дневни ред буџета - онда су те позиције као да их је дао он или одговарајуће министарство, ако не прихвати - онда посланик/ца улаже амандман и крене да "скупља" већину за свој амандман. (све се ово већ десило и дешава се у Скупштини).

Како све то изгледа код локалне самоуправе може се видети на добром примеру Инђије,  где и грађани/ке итекако могу да учествују предлозима о трошењу новца који издвајају и којим плаћају све оне који њиховим новцем управљају, којима су послодавац као и свима на јавним пословима. Има у Србији још приличан број локалних самоуправа које на врло сличан, јаван начин своје буџете стављају на увид грађанима/кама.

Не знамо да ли је буџет добар. По влади, он је одличан, али по признању људи из Министарства просвете, недовољан да покрије реформе. То значи да у буџету нема средстава за набавку информационих технологија, односно средстава за рад (рачунара, дигиталних уџбеника, опреме за кабинетску наставу, помагала за додатну и допунску наставу...), што је штета и срамота.

Питамо председнике репрезентативних синдиката зашто ћуте и зашто Влади и скупштини, односно посланицима, не укажу барем на неке недостатке или на један проблем са којим се запослени у просвети сусрећу, а који би лако могао да буде решен.

Најновијом Уредбом Владе РС и Упутствима Министарства просвете дошло је до преласка на онлајн наставу или наставу на даљину. Ова уредба на снагу је ступила 30. новембра. Прекасно. У том тренутку број деце у школским клупама, али и наставника је био десеткован. Неки су заиста оболели од короне, а неки су се само изоловали због контакта са зараженом особом. Ситуација са наставницима је катастрофална. Иако је Форум ССШ још пре месец и више дана упозоравао да је све више наставника заражено вирусом корона и да децу нема ко да учи и образује, наши апели и молбе нису наишли на разумевање оних који о томе одлучују. У једном тренутку премијерка Ана Брнабић је чак изјавила да су „школе најбезбедније место за децу“. Сумњамо да она зна шта се у школама дешава и да је имала праву информацију о броју заражених наставника. А ситуација је већ тада била алармантна и настава није могла да се организује и функционише. Болесне наставнике није имао ко да броји, а школе које су остале без великог броја професора нико није примећивао. Наши апели и молбе су остали мртво слово на папиру. Да ли намерно или због незнања и не сналажења у овој ситуацији, тек одговорни су се понашали као глуви и нису имали слуха за сва упозорења наставника који су, силом прилика, јасно видели шта се дешава и куда то води. Сада смо дошли у ситуацију да су нове мере буквално изнуђене, а прелазак на онлајн наставу неприпремљен, неосмишљен, плански неодређен због чега су и професори и ученици остављени као „гуске у магли“. А све је могло да буде другачије да сте нас на време послушали и да сте направили план и програм рада за ситуацију у којој се сада налазимо, а која је и слепцу била јасна да ће доћи.

Онлајн настава је овако уведена изнебуха. Професори и ученици нису имали никакву обуку или барем упутства како је применити, а о обезбеђивању средстава за рад, односно рачунара, таблета или паметних телефона није било ни помена. Због тога смо у ситуацији да велики број деце, али и наставника нема рачунар или таблет и није у могућности да овај вид наставе спроведе у дело.

Треба поменути и то да је наставницима овај вид наставе изузетно тежак јер деца нису навикла на онлајн наставу, па ионако лоше радне навике, током онлајн наставе још више долазе до изражаја. Сада се од нас тражи готово немогуће. Очекивања су нереална. Неопходно је да са ученицима, који су у школу ишли сваке друге недеље, завршимо полугодиште. Од нас се тражи и очекује да их у три недеље објективно оценимо. Да ученике недељу дана раније обавестимо о закљученој оцени и на тај начин им оставимо простора да, уколико желе, усменим одговарањем, поправе оцене.

Господо из Владе и Министарства просвете, ситуација је јако тешка. Страшно ће бити ако још неко од наших колега оболи или страда само зато што сте одбијали да нас чујете и прихватите реалност и што су ове мере тек сада уведене.