Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2017

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 20 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

СРЕЋНА НОВА 2018. ГОДИНА! ПДФ Штампа Ел. пошта


 
ВУК КАРАЏИЋ „СИТНИ СУ ОНИ КОЈИ УЧИТЕЉЕВ РАД СИТНИМ СМАТРАЈУ …….“ ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Отворено писмо председнице Владе Србије

 

 

поводом текста у Данасу "Премијерка опет увредила просветаре"
Није природно да сви наставници имају исту плату
У потпуности сам већ навикла на спиновање мојих изјава и прикупљање јефтиних политичких поена на њима у недостатку сопствених идеја и иницијатива, као и на салве беса, мржње и увреда на друштвеним мрежама када урадим или изјавим нешто што не одговара увреженом мишљењу.

Верујем да је моја улога да подижем стандарде, чак и онда када ме одређена јавност "дочека на нож" због тога. Мој посао је да покушавам и не одустајем од онога у шта верујем и шта сам обећала грађанима Србије, уз сва оспоравања која иду са тим.
Баш из тог разлога у неким ситуацијама и о неким темама покушавам да одговорим на оптужбе, иако разумем да су ти покушаји често узалудан посао. Моја реакција важна је пре свега у случају када говоримо о просвети и образовању. Важна је мени лично јер много дугујем неким фантастичним професорима, пре свега у Петој београдској гимназији коју сам похађала и коју и данас волим баш због тих професора и начина на који су утицали на мој живот и развој. Моја реакција је важна и због наше земље, јер је добро образовање без икакве сумње темељ сваког успешног друштва. Ја верујем да наставници остварују трајан утицај на децу.
Када говорим о платним разредима у просвети и када Влада ради на овој неопходној реформи, ја говорим о томе да није природно да свих 80.000 учитеља, наставника и професора има исту плату. Морамо да направимо систем у оквиру кога препознајемо и награђујемо најбоље и то не само новчано, већ и каријерно. Платни разреди су само систем у коме ће се квалитет награђивати напредовањем. Толико.
Оно што је невероватно је што ми у Србији још увек немамо такав систем. Ми немамо систем који препознаје и награђује учитеље и професоре који подстичу таленте код ђака, како би они остварили свој пуни потенцијал. Наш систем не вреднује професора који са ђаком разговара мимо наставе у жељи да га мотивише да уради више, ми не награђујемо учитеље који негују љубав према знању и учењу. Наш систем саботира свако искакање из просека, чак и када то искакање значи мењање навика које нас вуку на доле.
Када говорим о увођењу платних разреда, ја мислим о фантастичним наставницима и професорима који воле свој посао, који поштују младе генерације којима посвећују и део свог слободног времена учећи их стварима које се не налазе у програму, а које су потребне за живот у 21. веку, као што је слобода у изражавању ставова, неговање дијалога, читање или љубав према култури. Какав год да је курикулум и од наставника зависи колико ће деца заиста научити.
Мислим пре свега на професора Душка Обрадовића из Сомборске гимназије који својим напорним радом у оквиру наставних и много, много ваннаставних активности, младе људе из те гимназије подучава Информатици. Захваљујући њему, његовом времену, љубави и напорима, Сомборска гимназија је уз Математичку гимназију лидер. О квалитету и преданости тима у Математичкој гимназији предвођеног директором Срђаном Огњановићем мислим да ни не треба посебно говорити. Мислим такође на професорку Светлану Радловачки коју сам упознала у СтартИТ центру у Вршцу која је својим напорима, временом и љубављу, заједно са тимом људи око себе, направила од Електротехничке школе "Никола Тесла" у Вршцу једну од најбољих школа у том граду.
Опширније...
 
ТУМАЧЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЧЛАНОВА 153 И 206 ЗОСОВ ПДФ Штампа Ел. пошта


 

ИНФО ФССШ
 
Веће плате, бољи резултати у настави! ПДФ Штампа Ел. пошта


УТИЦАЈ ЗАРАДЕ НАСТАВНИКА НА ОБРАЗОВНА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА


Веће плате, бољи резултати у настави

 


Немања Вуксановић и Драган Алексић, мастери Економског факултета у Београду, аутори су компаративне анализе утицаја зараде наставника на образовна постигнућа ученика. Резултате рада саопштили су на конференцији, одржаној 20. октобра на Економском факултету у Београду, под називом: „Образовне промене у Србији: изазови и перспективе”.

Према речима Немање Вуксановића, теоријски, али и емпиријски, кроз велики број радова, потврђено је да постоји веза између бољих резултата, односно образовних постигнућа ученика и зараде наставника. Да би реформе биле спроведене на одговарајући начин, креатори образовних политика морају бити упознати који су то фактори који могу утицати на резултате ученика на међународним (упоређујућим) такмичењима. С тим у вези, дефинисање начина за побољшање образовних исхода представља, како истиче студија Уницефа, много већи изазов него што се то на први поглед чини, с обзиром на то да постоје огромне разлике међу земљама.

Вуксановић је указао да образовни системи, иако у различитим земљама функционишу у различитим условима, ипак имају једну важну, заједничку карактеристику, а то је да све већу пажњу креатора политика образовања завређују управо запослени, пре свега наставно особље, при чему су посебно важне зараде наставника. Готово у свим земљама света, од 70 до 90 одсто укупног издвајања за образовање одлази на новчане компензације запослених. Из тога произлази, као проблем, релативно мала зарада наставника у неким земљама, што може, на неки начин, указивати да је наставничка професија у тим земљама мало цењена а, са друге стране, може имати негативне импликације на квалитет образовног процеса.

Када се говори о повезаности зарада наставника са резултатима ученика, Немања Вуксановић подсећа да се у литератури издвајају два става. Први став је да већа зарада наставника чини професију подучавања конкурентном, у смислу да ће им давати подстицај да се континуирано усавршавају, да побољшају квалитет свога рада, што ће им помоћи не само да задрже посао, већ ће и резултати ученика бити бољи. Други став је да веће зараде поправљају положај наставника у укупној дистрибуцији зарада, при чему, уколико је њихова зарада при врху зарада у некој земљи – то може деловати стимулативно и на дипломце који теже да раде као наставници у школама, што ће саму професију учинити селективнијом. Међутим, зараде наставника, како је речено, треба посматрати само као један елемент ширег оквира унапређења квалитета образовања, јер постоје и други фактори који могу утицати на то какав ће бити квалитет образовног процеса.
Опширније...
 
Форум у Машинско-електротехничкој школи „Гоша“ ПДФ Штампа Ел. пошта


 

 

 

ИНФО ФССШ
 
Шарчевић смењује 19 директора школа ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Шарчевић смењује 19 директора школа
У току је процедура смене 19 директора школа у Србији, од којих четворо због насиља у образовним установама, а 15 због непоштовања закона који предвиђа одлазак у пензију са 65 година, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић.

Помоћница министра просвете Весна Недељковић прецизирала је да је предложена смена директора једне предшколске установе, једне основне и две средње школе због случајева насиља у тим образовним установама.

- Спремамо се да сменимо једну групу директора, ја сам дао налоге помоћницима где год се није поштовао закон, почев од тога ако нису отишли у пензију а имају 65 година, да се покрене процедура и против секретара који је требало да их упозоре да се придржавају закона - навео је Шарчевић, одговарајући на питање Данаса колико директора је сменио од када је нови Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу.

Упитан шта је са 28 директора школа чију смену је још летос предложио школским одборима због пропуста на малој матури, Шарчевић је одговорио да су школски одбори игнорисали његово мишљење, али да он не може ретроактивно да примењује закон и да их смени.

Министар је најавио да ће прелазни конкурс за научно-истраживачке пројекте бити раписан до краја децембра, а да у међувремену плате научника неће бити угрожене јер ће постојећи систем важити док не започне нови циклус финансирања. Владимир Поповић, помоћник миистра просвете за науку, каже да ће у прелазном конкурсу бити задржан сличан модел финансирања науке као и до сада, напомињући да је Министарство уважило примедбе науче заједнице и научника из друштвено-хуманистичких наука. Прелазни конкурс трајаће мање од две године, а план Министарства је да од 1. јануара 2020. почне комбиновано институционално-пројектно финансирање. По том моделу део плате истраживача запослених у институтима ће бити фиксни и износиће око 70 одсто зараде док ће остатак зарађивати кроз пројекте, у којима ће равноправно моћи да конкуришу и државни и приватни сектор. У склупу тога ће бити развијен о фонд за науку који ће омогућити и додатна средства за науку.

Поповић је рекао да ће веома брзо бити објављен регистар истраживача, те да почиње израда новог Закона о научноистраживачкој делатности. Он је навео да је буџет за науку за наредну годину повећан за 13 одсто у односу на лане и да је пет одсто буџета опредељено за плате, а остатак за материјалне трошкове.
Опширније...
 
Најнижим примањима су и Србија, Македонија, Белорусија и Албанија. ПДФ Штампа Ел. пошта

 

 

ПЛАТЕ: Мислите да смо најгори? Украјинцима је горе

Плате радника у Украјини најниже су у Европи, а на неславној листи 10 земаља са најнижим примањима су и Србија, Македонија, Белорусија и Албанија.
Према истраживању једног украјинског аналитичког центра састављена је листа најсиромашнијих европских земаља, на којој предњачи Украјина.
Као критеријум је коришћена висина плате након плаћеног пореза, саопштио је центар Теџтy.орг.уа.
Украјина је са просечном платом од 190 евра на првом месту најсиромашнијих држава које су обухваћене истраживањем.

Следи Молдавија са 216 евра, а евроазијска земља Азербејџан је на трећем месту са просечном платом од 232 евра, наводи портал ецономицс.униан.инфо.
Међу 10 држава са најнижим платама су и Грузија, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Албанија, Македонија и Србија, пише на сајту.
Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 3 од 174