Почиње преузимање запослених у просвети са непуном нормом

Пред почетак школске године на листи технолошких вишкова налази се 4.721 запослени у основним и средњим школама, од којих је 308 људи такозвани потпуни вишак, са слободних 100 одсто норме.

Међу њима је највише помоћних наставника у средњим школама, учитеља, мајстора, домара, али има и наставника различитих предмета. На листи вишкова је и 5.441 запослени (такозвана листа “Б”), који су радни однос засновали с непуном нормом. Истовремено, у образовним установама је слободно 32.083 места, с тим што је у овој цифри највећи број радних места на којима су ангажовани запослени на одређено време.

Технолошки вишкови који желе да заснују радни однос преузимањем у понедељак и уторак предају захтеве школама. Стручно упутство Министарства просвете о поступању приликом ангажовања запослених у установама образовања и васпитања, прописује да директори на захтеве морају да одговоре у среду и да до четвртка, 29. августа, до 15 сати унесу податке у информациони систем “Доситеј”. Нов пресек стања биће објављен у петак, 30. августа, након чега следи нови круг преузимања, речено је Данасу у Министарству просвете.

У Министарству очекују да највећи део посла буде завршен на активима директора на нивоу локалних самоуправа, који се одржавају током наредне недеље, а логистичку подршку у збрињавају вишкова пружиће радне подгрупе при школским управама и синдикати.

Извор: Данас

Уместо да уживају у летњем распусту, поједини ученици средњих школа морају да поправљају јединице. Највећи проблем математика, физика и хемија. Професори имају обавезу да држе припремну наставу

ДОК ђаци одбројавају дане до краја летњег распуста, у средњим школама се већ увелико ради. Они који су били лењи током школске године или су бежали са часова морали су, уместо одмора, да загреју столицу и полажу поправне испите, како би уписали наредни разред. Међу њима има и деце која су, због болести или других оправданих разлога, морала да изостају из школе.

Према незваничним проценама, у престоници сваке године око 1.000 ученика изађе на поправни испит, због једне или две слабе оцене. Највише недовољних оцена је из математике, физике и хемије. Ипак, из Форума средњих стручних школа упозоравају да се број ученика који не заврше разред у року због слабих оцена, из године у године смањује.

- Све мање ђака излази на поправни, јер наставници све више поклањају оцене - каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. - Како би школа била на "добром гласу" важно је да има што мање јединца и понављача. Као оправдање за слабе оцене ученици наводе да - наставници нису држали допунску наставу, да им није уписана оцена када су одговарали, да није евидентирана њихова активност током часа... Затим, одговарају пред комисијом која им поправи јединицу.

Антић истиче да никога не интересује то што ученици не долазе на часове допунске наставе, па после "прозивају" наставнике да нису држали часове. Он наглашава да су рад и дисциплина у школи веома лоши, као и да сви иду линијом мањег отпора, пошто су наставницима "везане" руке. Како би избегли расправе са ученицима и њиховим родитељима, лакше је омогућити деци да одговарају пред комисијом.

Ученицима се масовно поклањају оцене, упозоравају из Форума средњих стручних школа. Број оних који полажу у августу због једне или две јединице је минималан последњих година

ФОРУМ средњих стручних школа Београда упозорава да се у школама масовно поклањају оцене, па је број ученика који "падају" на поправни испит у августу због једне или две јединице минималан. Како истичу у Форуму, последњих неколико година број одличних ученика је знатно порастао па у клупама углавном седе одликаши, који су се пре деценију и више могли избројати на прсте једне руке.

Према речима Милорада Антића, председника Форума, јединице се поправљају, углавном, у мају и јуну и на часовима допунске наставе. Он додаје да ретко ко од ученика остане за полагање у августу. Антић истиче да је у појединим школама више од половине одељења одлично, што је до пре неку годину било незамисливо.

- Наставници масовно поклањају оцене, чиме се урушавају основне образовне вредности, а то су знање, рад и дисциплина - каже Антић. - Најмања оцена није више јединица, већ двојка. У жељи да школа буде на добром гласу, има и директора који утичу на наставнике да не дају недовољне оцене. Има и ученика који траже да одговарају пред комисијом и увек прођу у следећи разред. Не би ме чудило да се ускоро код школа појаве табле са натписом "Код нас нема јединица".

Имамо генерације одрасле уз ријалити: Директор Прве гимназије о укидању језичког смера и будућности

Открио је и шта ће бити са наставницима који губе часове и како су се нагодили са Министарством

Хаос који је настао након што се у јавности сазнало да ће бити укинуто одељење друштвено-језичког смера у Првој београдској гимназији, на кратко се смирио јер је образовање у Србији потресла нова афера. Цурење тестова за малу матуру.

Ипак, оно што се десило у Првој београдској гимназији само је почетак промена које тек чекају српско образовање. Како директор ове школе Александар Андрејић каже за Телеграф.рс, одељење је укинуто јер је тако диктирало тржиште и то је тендеција коју ћемо морати да прихватимо.

Како је дошло до укидања одељења друштвеног смера у Првој гимназији?

Министарство просвете је донело план уписа за наредну школску годину којим је предвидело једно одељење друштвеног смера мање. Организовао сам седницу наставничког већа и ту смо договорили да замолимо Министарство да прими делегацију Прве гимназије. Отишли смо на разговор са помоћником министра Пајићем, трајао је око сат времена.

Помоћник нам је објаснио да Министарство нема ништа против Прве гимназије и да је једини разлог што се једно одељење укида то што немамо просторних услова. Нисам могао да гарантујем да можемо да сместимо 10 одељења првог разреда у наредној години и у Министарству су, на основу онога што је тендеција последњих година, донели одлуку да се наредне школске године упише једно одељење мање друштвеног смера.

Нисте могли да гарантујете због недостатка простора, а не због недостатка интересовања ђака за друштвени смер?

Интересовање ђака за упис у Прву београдску гимназију је огромно. Највеће интересовање је за ИТ и природно-математички смер, а потом и за друштвено-језички смер. Додатни проблем је настао када су неке наше колеге и синдикат у своје протесте укључили ђаке. Њима су давали информације које нису валидне, тако да су створили конфронтацију, па је разматрано какав је који смер, фаворизован је друштвени а критикован ИТ смер... То је погрешно и потпуно небитно, јер су наши ђаци фантастични на свим смеровима.

ДВА ВАЖНА ОБЕЋАЊА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ

На које информације мислите кад кажете да "нису добијали валидне информације"?

Причано им је да ће се урушавати гимназија, да нам је неко нешто отео, да морамо да бранимо гимназију јер је угрожена, да је Министарство против гимназије...То што је деци на овај начин пласирано, доживљавам као изузетно неодговорно. Јединствен став Наставничког већа који се огледао у незадовољству планом уписа и у складу са тим заказивању разговора са Министарством је злоупотребљен, синдикат је организовао протест потпуно занемаривши одржани састанак и интересе Гимназије. Иза свега тога видим одређене интересе појединаца. Пласирана је информација да је укинуто једно одељење и да ће се онда укинути још једно и још једно, све док не постанемо стручна школа?! Притом да не говоримо колико је ружно на тај начин омаловажавати стручне школе.

А неће бити даљег смањивања одељења друштвеног смера?

Не. Као закључак састанка у Министарству договорено је да се неће убудуће смањивати број одељења друштвено-језичког смера у Првој београдској гимназији. Напротив, школске 2020/21. ће се одобрити упис три одељења друштвено-језичког смера. Други закључак је да ће се, имајући у виду просторне проблеме гимназије, Министарство ангажовати у вези изградње спортске сале. Иначе, интересовање ученика је толико да бисмо на сваком смеру могли да упишемо бар још два додатна одељења.

СУДБИНА НАСТАВНИКА ИСТОРИЈЕ, ГЕОГРАФИЈЕ, ЛАТИНСКОГ...

Како коментаришете тврдње да се срозава образовање и тиме што се у специјалним одељењима попут ИТ одељења укидају или смањују часови из општеобразовних предмета, латинског и другог страног језика, историје, географије...?

Не слажем се.

А да ли утиче на квалитет њиховог образовања то што се смањује број из часова из историје, географије..?

Ако мање учите о једној области више учите о другој. Ниво и квалитет ученика ИТ одељења је такав да ђаци постижу фантастичне резултате. Они се такмиче из историје, књижевности, пишу одличне саставе. Образовања деце зависи и од њих самих. Ми ћемо им пружити све оно што подразумева програм, а о нивоу образовања у Првој београдској гимназији сувишно је и говорити. У свим струкама имате оне који не раде како треба. Пошто се код нас у просвети ради са децом, то је недопустиво, па је борба неминовна.