Независни синдикат просветних радника Војводине, Форум средњих стручних школа, Форум београдских гимназија и Синдикат образовања Пожаревац критиковали су данас Синдикат радника у просвети Србије (СРПС), наводећи да је више од осам година прошло од како су последњи пут бирани његови руководећи органи, а да је председник тог синдиката већ осам година у пензији.

„Тиме је ова синдикална организација, која окупља више од 10.000 запослених у просвети, доведена до ивице апсурда“, навели су у саопштењу за јавност.

Додаје се да је председник СРПС Слободан Брајковић од 31. августа 2013. године у пензији, али се и даље представља као председник тог синдиката „спречавајући различитим закулисним радњама сазивање конгреса на којем би било изабрано ново руководство синдиката“.

Форум средњих стручних школа, Форум београдских гимназија, Синдикат образовања Пожаревац и Независни синдикат просветних радника Војводине, данас у поднели Захтев за формално разрешење пензионера Слободана Брајковића са чела СРПС.

О даљим корацима у одбрани демократских принципа и правила обавестићемо чланство, медије и надлежна министарства. Једно је сигурно, нећемо одустати док Брајковићу и његовим марионетама и сарадницима на уништавању Синдиката не видимо леђа, а СРПС вратимо чланству и демократији.

Захтев су потписале 4 организације које чине апсолутну већину чланова СРПС.

Захтев који је упућен Председништву СРПС-а, РО СРПС-а и Статутарном одбору СРПС-а можете прочитати кликом овде.

ИНФО ФССШ

У овим градовима половину одељења у школама чине све сами одликаши

Пет градова у Србији апсолутни су шампиони у броју ђака са Вуковом дипломом. У њима је чак сваки пети или шести ђак вуковац, док одлични ђаци у просеку чине половину одељења у свакој школи.

На првом месту по броју вуковаца већ годинама је Лесковац. Последње анализе Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања показују да у Лесковцу има 21,7 одсто носилаца Вукове дипломе. Затим следи Ниш са 18,3 одсто вуковаца, па Косовска Митровица са 15,9 одсто, Јагодина са 15,7 одсто и Београд са 13,6 одсто.

Да Вукова диплома одавно није гаранција натпросечног знања, како би то требало да буде, показују и резултати мале матуре. Наиме, у чак 11 округа у земљи, од којих је један Београд, десило се да су управо вуковци на завршном испиту били испод републичког просека.
Зашто се овом дипломом данас такорећи “тргује” и шта се променило у односу на не тако давна времена када су школе имале два или три вуковца?
Драгана Ћорић, универзитетска професорка и чланица Удружења “Родитељ” сматра да су већем броју носилаца Вукове дипломе допринели и блажи критеријуми за стицање исте.

- Основну школу сам завршила 1991. као вуковац и сећам се да није било баш лако и да нас није било толико као сада. Мислим да су услови били да сте скроз одличан ученик све време школовања, да вам ниједном није била смањена оцена из владања која је улазила у просек оцена и да сте имали барем две специјалне дипломе из предмета где се ученик такмичио и освојио неко од прва три места. У мојој генерацији је од неких 180 ученика било можда нас двадесетак, ако не и мање – присећа се Ћорић.

Филип Калмаревић, ученик Правно пословне школе у Београду, упутио је отворено писмо министру просвете Бранку Ружићу и епидемиологу Предрагу Кону, као и осталим члановима Кризног штаба, апелујући да нова школска година почне на уобичајен начин.

Филип за Данас каже да је отворено писмо објавио на порталу Напредног клуба чији је активиста, али да своје ставове износи искључиво као ученик (од јесени четвртог разреда средње школе) и да ће ово писмо наредних дана послати и на адресу министра просвете.

– Већ неко време сам имао у глави да напишем писмо, али ме је додатно мотивисала изјава доктора Кона о сегрегацији вакцинисане и невакцинисане деце. У Уставу Србије пише да свако има право на образовање. Ту не пише да образовање мора обавезно да се врши у школама, али је очито да онлајн настава није ефикасна, што се показало кроз рад, али и нерад професора. С друге стране, концентрација ученика је мања, не постоји непосредна комуникација ученика и наставника, све су то општи проблеми којих смо сви свесни. Већ годину и по дана не идемо регуларно у школу, што је неодрживо. Последње два завршна испита за упис у средњу школу су показала да је јако велики број ученика урадио овај испит лошије од генерација пре њих, што је последица неприсуствовања настави и зато што није вршена адекватна припрема са професорима – каже Филип.