Једна од основних превентивних мера за спречавање ширења заразе јесте појачана хигијена руку. Иако лекари и надлежни управо о томе говоре на сва уста, ђаци у Србији тешко да ће спроводити, будући да у многим школама не памте кад су видели сапун.

Марија Ј. (40), чија деца иду у једну новобеоградску осмолетку, каже да не памте да су сапуном у школи икада опрали руке.

- Сапуна никада није било у школи и, право да вам кажем, не знам како они мисле да се спроведе основне мере превенције ако деца немају чиме да оперу руке. Еј, у 21. веку нема сапуна! Не заборавите да је школски колектив један од највећих, а у таквим је ширење било какве заразе најбрже. Да некоме не пада на памет да набави сапун, то је најблаже речено скандалозно - истиче Марија.

С друге стране, у вождовачкој школи у коју иду обе ћерке Данијеле Ш. сапуна има, али само ако и када их родитељи купе.

- Деца не би прала руке сапуном да нема родитеља који их купују. Наравно да све маме и тате то не раде, просто нису сви људи одговорни, што значи да га више нема него што га има. Претпостављам да је обавеза школе да набави основна хигијенска средства, али то школа из неког разлога не ради, па је нама, родитељима, препоручено да их купујемо бар једном месечно наводи Данијела.

Осим у основним школама, сапуна нема ни у већини средњих школа.

- И у огромном броју средњих школа у ђачким тоалетима нема сапуна. Није ми јасно да неко дозволи да ђаци немају чиме да оперу руке. Директори школа морају да се побрину да у сваком тренутку има довољно свих средстава за хигијену. Зато апелујем да се у најкраћем року набаве и сапуни, и убруси, и тоалет-папир. То су најосновније ствари, а недопустиво је да их нема у 21. веку - истиче Милорад Антић, председник из Форума средњих стручних школа.

Откривамо: Поједине средње школе од септембра ће се укључити у пилот-пројекат који ученицима после наставе омогућује додатне активности, каже министар Шарчевић

Многи средњошколци ће од 1. септембра, с почетком нове школске године, наставу похађати само у једној смени, након које ће им бити обезбеђен продужени боравак у школи са бесплатним часовима страних језика, спорта, рачунарства или уметности.

Ово је за Курир најавио министар просвете Младен Шарчевић и додао да је реч о пилот-пројекту обогаћеног једносменског рада у средњим школама, а по угледу на концепт једносменске наставе који од прошле године функционише у 204 основне школе у Србији.
Ресорно министарство тренутно анализира колико средњих школа је спремно да уђе у овај концепт, који предвиђа да ученици на часове иду само у једној смени, а да у школи остају после наставе, где ће им бити понуђене додатне активности. - Већ неколико средњих школа се пријавило, дали смо рок установама да се пријаве до 15. фебруара - рекао је Шарчевић.

Он је додао да ће бити повећан број основних школа које ће се укључити у програм обогаћеног једносменског рада. - Раде се нови нормативи простора, опреме и кадрова. Деци је понуђено 57 додатних садржаја, ту су фолклор, ђачке задруге, учење страних језика.. Родитељи не морају да плаћају приватне часове, јер се додатно ради с децом. Има ту и игре, спорта и рачунара. Задовољни су родитељи, деца, али и наставници - истакао је министар.

Спремачице запослене у образовним установама махом одржавају и дворишта. “Теткице" по нормама морају да среде 450 квадрата сваког дана

ОДРЖАВАЊЕ и чишћење школских дворишта није у надлежности образовних установа?! Иако је, изгледа, реч о "ничијој земљи", за скупљање лишћа, папирића, остатака од ужине, пикаваца, чишћење снега, задужене су спремачице. Међутим, сређивање дворишта, које је саставни део сваке образовне установе, не улази у норму од 450 квадрата, које "теткица" мора сваког дана да почисти у школи. Прописана квадратура је, уједно, и критеријум по коме се одређује колико школа спремачица може да запосли.

Према речима Драгољуба Гачића, директора највеће основне школе у Србији "Никола Тесла", норма која је прописана за спремачице је прихватљива за школе које раде у једној смени или немају двориште. Он истиче да је тешко организовати посао, али да надлежно министарство излази у сусрет, када је ситуација тешка и одобрава додатно запошљавање.

- Спремачице имају обавезу да свакодневно очисте 450 метара квадратних унутар школе, али школско двориште не улази у ту норму - каже Гачић. - Имамо двориште од три хектара, тако да теткице не могу само да прођу и покупе папириће. У зимском периоду спремачице су задужене и за чишћење снега у дворишту. Проблем настаје када се нека разболи, јер онда колегиница мора да преузме њену норму или да их више њих подели.

И у ОШ "Павле Савић" у Миријеву, муку муче са одржавањем дворишта. Како истиче директор школе Милан Крстић, када је донет нови правилник, три спремачице су постале технолошки вишак.

- Правилником није дефинисано ко је задужен за одржавање дворишта, па то раде спремачице, што је превише посла за њих - каже Поповић. - Наша школа има двориште површине два хектара. Колико само треба времена да се испразне канте за смеће, а где је тек чишћење. Нису у истом положају школе које имају двориште и оне без њега, пошто се број спремачица које могу запослити одређује према квадратури зграде.

Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић наглашава да спремачицама није у опису посла да чисте дворишта, али да оне то раде јер директори траже.

- Дворишта не припадају школама, већ Граду, па би логично било и да је њихово чишћење у надлежности комуналног предузећа задуженог за те послове - каже Антић. - По налогу директора школа, "теткице" чисте лишће, смеће, снег, косе и чупају траву, а за то не добијају никакав додатак на плату. При томе, реч је углавном о женама старијим од 50 година, што је превише посла за њих. Зашто би оне радиле више и нешто што им није у опису посла? Да ли директори и професори раде више него што би требало?