ИНФО ФССШ

Алармантно: Мада умеју да рачунају и пишу, око 40 одсто петнаестогодишњака не уме научено да примени у пракси, показало међународно тестирање квалитета знања

Сваки трећи ученик у Србији је функционално неписмен јер оно што је научио не зна да примени у пракси, поражавајући су резултати ПИСА тестирања који су објављени јуче.

Ово тестирање, које је 2018. спровела међународна Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и које служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, показало је и да је 40 одсто наших петнаестогодишњака испод нивоа математичке функционалне писмености. Алармантни су и подаци да чак 38 одсто ђака не задовољава минимуме у читалачкој писмености, а 38 одсто у научној писмености.
Србија на 45. месту

Од 79 држава, колико је учествовало у тестирању, Србија је заузела 45. место. Од земаља бивше Југославије, испред Србије су Словенија (21) и Хрватска (29), а ниже позиције заузеле су Црна Гора (52) и БиХ (62). Прва два места заузимају Кина и Сингапур.
Марија Виденовић из Института за психологију каже да ученици који нису достигли основни ниво писмености знају да читају, да рачунају, али не знају научено да примене у реалним условима, у пракси. - Србија за земљама ОЕЦД заостаје више од 40 поена, што значи да ученицима у Србији потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли - објашњава Виденовићева.

Према њеним речима, просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД је око 500 бодова, док је у Србији посебно постигнуће на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, а на скали научне писмености 440 бодова.

На претходном тестирању 2015. Србија није учествовала због недостатка новца, а 2012. је заузела 43. место од 65 земаља, колико је тада учествовало. - Статистички, постигли смо исте резултате као и 2012, нема помака ни нагоре, ни надоле - рекла је Виденовићева.
Без разумевања

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, каже за Курир да је главни проблем у нашој земљи тај што ученици још нису научили да са разумевањем уче, већ бубају напамет, али, проблем је, како каже, и у самом програму, који није прилагођен потребама модерног доба. - Сам програм наставе мора да се ослободи непотребних лекција. Уџбеници би требало да имају више практичних примера и слика.
Наставницима би требало омогућити да се стручно усавршавају, те да научено знање деци што више показују и у пракси. Није довољно само издиктирати лекцију. Улагање у наставни кадар, материјал, учионице, корисне уџбенике, лаптопове и радионице довешће до бољег знања и бољих резултата - закључује Антић.

Крај првог тромесечја ове школске године указује на драматичне податке.
* Ђаци основних школа у једном тромесечју изостану са наставе у просеку пет дана
* Разлог изостајања из школе нису здравствени проблеми, већ избегавање заказаног пропитивања, као и писмених и контролних задатка
*  Уз подршку и одобравање родитеља, који, како кажу психолози и просветари, на овај начин чине медвеђу услугу својој деци правећи од њих неодговорне особе

Наиме, ђаци основних школа у једном тромесечју изостану са наставе у просеку пет дана, док средњошколци не долазе на часове по десет дана. А разлог изостајања из школе нису здравствени проблеми, већ избегавање заказаног пропитивања, као и писмених и контролних задатка.  Нажалост, све то уз подршку и одобравање родитеља, који, како кажу психолози и просветари, на овај начин чине медвеђу услугу својој деци правећи од њих неодговорне особе, које сутра неће ни знати ни умети да преузму одговорност за своје поступке.

Наиме, како би деца имала што боље оцене у дневнику, немали број родитеља подржава и правда намерне изостанке кад су провере знања.

У једном одељењу осмог разреда једне београдске школе у првом тромесечју забележено је чак више од 700 изостанака, од којих је већина оправдана. Само четворо ученика није имало ниједан изостанак, због чега су добили и јавну похвалу од разредног старешине. Реч је о одељењу које има укупно 28 ђака, што значи да 24 ученика која су изостајала у школи нису била у просеку 30 часова, а то је укупно пет дана.

- Разлог толиког броја изостанака јесте то што ђаци избегавају контролне и писмене задатке. Родитељи их у томе подржавају. Одмалена их уче да је боље хватати кривине него бити одговоран. Јавна похвала разредног старешине коју је добило четворо ученика зато што нису имали ниједан изостанак указује на то да су сви у школи свесни шта се ради, али да су немоћни да томе стану на пут - испричала је мајка једног осмака.

Купују оправдање за 200 динара
Милорад Антић из Форума средњих стручних школа истиче да је тај тренд да родитељи правдају изостанке, а све како би се прикрило незнање ђака, великог маха узео последњих неколико година.

- Најчешће родитељи правдају изостанке у првој и у првој половини друге године средње школе. Већ у трећој и четвртој години средње школе то чине и сами ђаци, који се на разне начине довијају да донесу оправдање. Најчешће га купују за 200 динара. Знају они веома добро коме да се обрате у школском дворишту како би на црно набавили лекарско оправдање, па само упишу датум који им одговара - наводи наш саговорник.

Кажу да добар мајстор злата вреди, али га је у Србији све теже наћи – или је презаузет или је отишао у Немачку.

Међутим, у последње време имамо и кретање у супротном смеру.

Разлог је једноставан: неке занатлије у Србији могу да зараде више него у Немачкој. Реч је о заваривачима који су ангажовани на изградњи Турског тока кроз Србију. Њихова месечна зарада је између четири и седам хиљада евра.

“Плате заваривача генерално могу да буду добре, задовољна сам платом, иако стоји да су у Европи веће него овде”, каже за Јелена Аћимовић, заваривач.
Према њеним речима, никада није размишљала о одласку из земље, иако је имала доста понуда

“Посао јесте тежак, услови уопште нису наивни, али не представља ми проблем јер сам навикла”, истиче Аћимовић.

“То јесте једно од дефицитарних занимања у Србији, нажалост заваривачи нису једини, имамо једну широку лепезу која је годинама непроменљива када су у питању профили који недостају нашим послодавцима: оператери на ЦНЦ машинама, зидари, армирачи, фризери, тесари, бравари, пекари, месари…” каже Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Мартиновић указује на то да послодавци често не могу да задовоље своје потребе, па они који имају тражена знања могу да бирају послодавца и постављају услове.

“Управо смо завршили циклус обуке 175 заваривача, али ни то није довољно у односу на наше потребе”, додаје Мартиновић.

“Осим плате, врло је важан и статус у друштву”, подсећа Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Он наводи пример из Обреновца где заваривачи у ТЕНТ-у имају врло високе плате, па су девојке по кафићима носиле беџ “Заваривачу, ожени ме”.

Kurir.rs/B92/Prva TV