ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА
Ул. Трг Николе Пашића бр. 7/1
Београд,

ПРОСВЕТО, ПРОСВЕТЛИ СЕ

Форум средњих стручних школа сматра да сви синдикати треба да наступају заједно и изражавају ставове  и интересе својих чланова. Нема могућности за бављење озбиљним синдикалним радом када не постоји јединство како у захтевима, тако и у иступањима синдикалних организација.
Тренутно уочавамо да је једном синдикату битно да се његови синдикални представници сликају за медије, промовишући тобожњу бригу и посвећеност повереном послу. Са друге стране, без медијске промоције, други синдикати остају у сенци, као организације које не чине ништа како би побољшали положај просветних радника.
Суштина је у томе да нам недостаје јединствен став и одлучна борба, а не пуко  оглашавање у средствима јавног информисања.

А КАКО ТО ДРУГИ РАДЕ?
-    Професори блокирали школе, траже веће плате.  У Словенији не ради због штрајка око 40.000 просветних радника који захтевају веће плате.
-    Преко 50% просветних радника у Хрватској учествује у протестима  на којима изражавају незадовољство због заустављања реформе образовања и забрињавајућег стања у образовном систему (јун, 2017. године).
Примера колико хоћете, а из анализе се види да преко 20.000 просветара  исказује незадовољство због ниских плата, реформи, закона и све већег броја технолошких вишкова.
Наведени подаци би требало да уједине, не само просветне раднике, већ све запослене и све грађане Републике Србије јер без реформи у области образовања, нема озбиљних друштвених и економских реформи.
Све супротно од онога како поступа синдикат који се зове Унија     синдиката просветних радника Србије. Дакле, немамо пара за рекламу, па зато хајде да организујемо протест са пар стотина људи, али доћи ће новинари, телевизија и бићемо  у жижи интересовања. Медији су важни.

ЂАЦИ ЛОШЕ УРАДИЛИ МАТЕМАТИКУ НА ПРИПРЕМАМА ЗА МАЛУ МАТУРУ

Осмаци би до мале матуре највише требало да раде математику, показују први резултати пробног завршног испита за упис у средњу школу и гимназију.

Ученици осмог разреда основне школе, којих је у Србији 71.661, у петак су решавали пробни завршни тест из математике, а у суботу комбиновни и тест из српског. Ови тестови већином су прегледани, а подаци се сумирају како би се потом и анализирали.
Директор ОШ “Горња Варош” у Земуну Илија Мировић каже да наставници процењују да је пробни тест био лакши него прошле године, али да су га и поред тога ђаци урадили горе него лане.
– Најбоље је урађен српски, на којем су ђаци у просеку имали око 11 поена, али прошле године су имали 14. Из комбинованог су имали око 10, док им је математика била најтежа, сада су имали око девет поена, а прошле године око 11 – прича Мировић.
Као неке од разлога за резултате слабије од прошлогодишњих он наводи то да је ова генерација генерално слабија од претходне, као и то да ђаци вероватно нису довољно мотивисани за спремање пробног теста.
– Било је ситуација да су ђаци са нижим оценама боље урадили, што показује да су они раније почели са припремом и озбиљније је схватили – каже Мировић.
У ОШ “Ратко Митровић” на Новом Београду подаци се још увек уносе, прича директорка Светлана Радоичић.
– Из неформалних разговора са колегама из других школа, примећујемо да су наши ђаци солидно урадили пробни тест. Они су из математике у просеку имали више од 13 поена, из српског више од 14, док за комбиновани и даље сумирамо резултате. За сада смо приметили да им је из комбинованог теста најтеже било пето питање из биологије, које је мало било и мозгалица – прича она.
У поменутом задатку од њих се тражило да на Веновом дијаграму распореде бројеве који представљају дате карактеристике ћелије.
Према речима Предрага Терзића, наставника математике у ОШ “Јован Миодраговић” и председника Друштва математичара Београда, тестови ће се следеће недеље дати деци на увид и са њима анализирати како би се видело на чему треба више радити.
– Ђаци су математику нешто лошије урадили, види се да нису понављали градиво из шестог и седмог разреда. Нису се прославили ни у 17. задатку, где је требало да реше рачунски израз са више елемената – прича он и додаје да је комбиновани тест боље урађен од математике.
Већина ђака са којима је “Блиц” разговарао непосредно након пробног теста из математике истакла је да су задаци били тешки, пре свега због великог броја оних која се тичу геометрије.

ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ ГИМНАЗИЈА

Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Ђаци који на јесен упишу гимназије у Србији школоваће се по новом програму. Кључна промена је што ће настава бити оријентисана ка исходима, кажу надлежни. У пракси то значи да се учење више неће сводити на пуко меморисање података, већ ће циљ бити да ученик на крају школовања зна, има став, компетенцију или вештину.
„Знање остаје ресурс који је неопходан, без знања човек не може ни да доноси закључке, али поред знања ми морамо да развијемо вештине и компетенције које су данашњем грађанину потребне да преживи у савременом окружењу“, објашњава за ДЊ Дејана Милијић Субић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Помињу се медијска, научна, еколошка, здравствена и естетичка писменост, решавање проблема, тимски рад и преуџетништво. До њих ће се доћи уз изборне програме који обједињују знања из различитих предмета, али и увођење пројектне наставе, вежби и осавремењавање наставе.
Више изборних предмета
Пред будућим гимназијалцима ће се за почетак наћи шест нових изборних програма: Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Здравље и спорт, Одрживи развој, Уметност и дизајн и Примењене науке. Од тих шест, школе ће се опредељивати за четири, а од четири понуђена, ђаци ће бирати два који ће бити заступљени по једним часом седмично, па ће ученици имати и два школска часа више.
Идеја је да се ученици сами усмеравају ка областима које их интересују, а самим тим и више ангажују. Програми су замишљени тако да се највећи део активности обавља ван учионице. „Они немају јасну структуру, већ имају такозване подстицаје, на основу којих наставници морају добро да се припреме и заинтересују ученике. Конципирани су тако да ученици добијају задатак да рецимо сами направе чеклисту за нешто, благо вођени од стране професора“, објашњава Субић.
Прелиминарна истраживања показују да је највеће интересовање за предмет Језик, медији и култура, кроз који би ученици требало да науче да критички вреднују информације око њих. „Рецимо добију анализу реклама, па да сами истраже шта су коректне рекламе, а шта не, или анализирају шта би било кад би се променила само музика на пример“, прича Субић.
Из тих програма ученици ће добијати оцене које ће улазити у просек, али из Завода напомињу да су за наставнике припремили опсежно упутство на основу ког ће се оцењивати. „Рецимо они који сарађују са свим члановима групе, уважавају њихове потребе, пажљиво слушају друге, поштују договоре, не касне, они би требало да добију оцену 4 или 5, а 2 или 3 ако ученик повремено има сукобе у којима напада особе, а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично. Оцена један је за такозване траблмејкере, ученике који не желе да се укључе, ометају рад групе, не извршавају своје обавезе, ништа не знају о теми и немају интересовања да сазнају“, каже Дејана Милијић Субић.
Нови план за старе предмете
Промене ће претрпети и остали предмети, неки чак и структурно. У оквиру природних наука уводе се вежбе, а друштвене ће пратити дебате и истраживања. „Инстистраћемо на раду у мањим групама, на тимском раду, на вежбама које аутоматски деле одељење на две групе, на решавању проблема и примени знања која ће ученици стећи, тако да мислим да ће и ученицима настава бити далеко динамичнија и атрактивнија“, појашњава за ДЊ Радивој Стојковић из Заједнице гимназија Србије и уједно нови председник Националног просветног савета.
У оквиру Српског језика и књижевности промениће се лектире, па, како је раније најављено, гимназијалци више неће изучавати барок као правац, нити читати „Ране јаде“ Данила Киша, песме „Сунце се ђевојком жени“, „Бој на Мишару“ или приповетке „Ђевојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет пауница“.
„Дошло је и до већег усаглашавања, на пример између физике и математике. Значи не да учим векторе из физике, а учим неке и из математике, него учим како је мени математика алатка за решавање природних закона физике и како се они функционализују даље у техници“, објашњава за ДЊ Марија Крнета из Министарста просвете.
Генерација која се буде школовала по таквом програму полагаће и матурски испит на националном нивоу, који би требало да буде директна улазница на факултет. Како ће тај испит изгледати и даље није у потпуности познато.
За сада се зна да ће матуранти полагати три испита – матерњи језик, математику и један предмет према избору од оних за које постоје образовни стандарди и мерљиви исходи, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија и страни језици. Појединим факултетима ће, међутим, бити остављена могућност да задрже испите за проверу посебних способности, као што су уметнички факултети, факултети за спорт и архитектуру.
Такав матурски испит ће следеће године бити прво спроведен на узорку, а за две године ће цела генерација имати пробну матуру, најављују из Министарства.
Промене ће изнети наставници
Да би се све планиране промене спровеле, неопходно је обучити наставнике, напомињу надлежни. Нових запошљавања неће бити, већ ће предемете предавати наставници из сродних наука. Примера ради, предмет Језик, медији и култура моћи ће да предају професори српског језика и књижевности, страних језика и социологије. „Мораћемо да имамо професоре који се добро сналазе у пројектном раду да буду озбиљни корективи и добри водитељи свих тих пројеката“, напомиње Субић.
Иако из Форума београдских гимназија напомињу да су задовољни, јер ће се на тај начин попунити фонд часова запослених у просвети, надлежни очекују и отпор. „Свуда ће бити и оних професора који ће бити спремни и који већ сада улажу много креативности и праве пројектну наставу, али имате један део професора који се опиру било каквим променама, раде по својој методологији. Како ћемо са њима изаћи на крај, не знам“, каже Субић.
Обуке за наставнике су већ спремне, кажу у Министарству, а прво ће је проћи они наставници који ће предавати ученицима прве године гимназије, што чини око једне четвртине наставног кадра. За остале ће се обука спроводити у континуитету.

СИНДИКАТ

Синдикати су у озбиљној кризи, свугдe у свeту. У Србији сe додатно можe говорити о појeдиним синдикатима који нe заступају интeрeсe радника, чланства, чак ни основнe принципe синдикализма. Они су административна тeла, чeсто усмeрeна ка задовољeњу партикуларних интeрeса руководeћих људи. Повeрeњe у синдикатe због тога опада, као и ниво чланства, што послeдично значајно смањујe и финансијску снагу синдиката. Сразмeрно опадању броја запослeних са синдикалним књижицама, повeћава сe број оних с партијским. Иако јeдно друго нe искључујe формално, фактички сe партија на власти (која год била) од странe радништва посматра као супститут за синдикатe, прeко којeг сe (потeнцијално) можe доћи до задовољeња индивидуалних интeрeса. Колeктивни дух слаби, као и осeћај солидарности, који јe готово искорeњeн.
С јeднe странe, иако вeћина активних синдиката заиста жeли нeшто да уради на побољшању свe горeг положаја запослeних, мало тога им полази за руком – нарочито на макронивоу – док на микронивоу успeх зависи од фактора који су чeсто ван домeта утицаја синдикалаца. Синдикати су поднормирани и самим тим ограничeног домeта активности. Синдикални прeдставници су нeзаштићeни. Иако их формално закон штити, у пракси јe правда чeсто нeдостижна због различитих ванправних уплива у правосуђe.
Свe ово забрињава и изазива сумњу да сe синдикати у трeнутном стању организацијe и дeловања могу супротставити набујалом државном интeрвeнционизму на страни послодаваца, то јeст такозваних „страних инвeститора“. С другe странe, нe постоји алтeрнатива синдикалном организовању – било каква друга „оригинална“ идeја сe своди на синдикатe у нeкој другој форми. Због тога сe оправдано можe поставити питањe: да ли јe могућe организовати eфикасан синдикат у оквирима постојeћих правила? Да би такав синдикат постојао, морао би да прeвазиђe постојeћe проблeмe, али да при томe останe у правном оквиру који му јe задат.
***
Такав синдикат јe тeоријски могућ. У питању јe концeпт који сe даљe можe разрадити и кориговати различитим eлeмeнтима рeалности и тeрeнских искустава.
Синдикат би најпрe трeбало издвојити од послодавца: физички, финансијски, на сваки могући начин. Због тога сe можe приступити оснивању синдиката који би функционисао на нивоу локалнe самоуправe и обухватао запослeнe у јeдној општини, граду, градској општини (бeз обзира на то код којeг послодавца су запослeни). На овај начин сe ствара цeнтрализован, али истоврeмeно диспeргован синдикат. Постоји јeдна цeнтрала за цeлу тeриторију, која синдикату омогућава да функционишe, а синдикалним прeдставницима пружа сва срeдства за рад. Цeнтрала доноси одлукe којe сe тичу функционисања синдиката у цeлини, док синдикални прeдставници код послодаваца имају слободу рада, унутар основних начeла рада синдиката и принципа синдикализма. Синдикат дeлујe на нивоу локалнe самоуправe, док су њeгови чланови активни код различитих послодаваца.
Оваква идeја организовања има нeколико прeдности:
– Синдикат јe физички измeштeн ван просторија послодавца, што омогућава и мањи притисак на синдикалнe прeдставникe.
– Синдикат јe измeштeн и од нeдозвољeног финансијског утицаја послодавца, односно повластица синдикалним прeдставницима. Повластицe било којeг типа нису дозвољeнe.
– Синдикални чланови су и даљe заштићeни, и то бeз обзира на њихов број код конкрeтног послодавца. Синдикат својe члановe штити увeк када сe дирeктно или прeко синдикалног прeдставника код послодавца запослeни обрати цeнтрали за заштиту, савeт, помоћ.
– Синдикат вишe нeма у примарном фокусу рeпрeзeнтативност код појeдиначног послодавца. Ако јe постигнe, то јe одличан рeзултат и свакако сe иницира колeктивно прeговарањe. Примарни циљ јe, мeђутим, масовност чланства бeз обзира на то одаклe долази, као и рeпрeзeнтативност на нивоу локалнe самоуправe у којој јe основан. Колeктивним уговором на нивоу града или општинe можe сe постићи доста за запослeнe на цeлој тeриторији, вишe нeго фокусирањeм снагe само на онe послодавцe код којих сe можe доћи до рeпрeзeнтативности на микронивоу.
Важнe одликe рада у таквом синдикату билe би солидарност и волонтирањe. Чланови синдиката, укључујући и синдикалнe прeдставникe, били би даклe волонтeри који свој синдикални посао радe бeз додатнe накнадe, у оним часовима који су законом одрeђeни као плаћeно одсуство прeма Закону о раду, односно у својe слободно врeмe. Ако нас јe нeчeму научио штрајк у Фијату, то јe да обраћањe сваком појeдиначном запослeном са јасно одрeђeном платформом и захтeвима прeма послодавцу, када јe рeч о eнтузијазму и иницијативи, дајe далeко бољe рeзултатe нeго „класични“ синдикални активизам који сe губи нeгдe измeђу запаљивих говора у јавности и административно-политикантског приступа када су конкрeтни прeдлози упућeни ка послодавцу. Јeдини профeсионални чланови синдиката, они који су запослeни у синдикату и примају зараду, јeсу чланови руководства синдиката, односно запослeни у другим службама синдиката у цeнтрали.
Основнe функцијe синдиката су борбeнe и сводe са на двe – правна помоћ и штрајкачки фонд.
Правна помоћ сe пружа свим члановима синдиката у најширeм смислу, бeз изузeтака. Она укључујe свe врстe правнe помоћи – од примарнe (пружањe правних савeта и мишљeња) до сeкундарнe (писањe поднeсака и заступањe у свим врстама поступака, судским и вансудским). Синдикат на ово има законско право, уз пристанак лица којe му сe обраћа.
Штрајкачки фонд јe највeћа инвeстиција синдиката. Он сe мора пунити као примарни рашод синдиката, нарочито у почeтку њeговог рада. Идeалан штрајкачки фонд, у којeм постоји довољно срeдстава да сe на нивоу минималнe зарадe финансира штрајк свих чланова синдиката истоврeмeно у трајању од (минимум) мeсeц дана, готово јe нeзамислив у садашњим условима. Отуда сe штрајкачки фонд мора посматрати у најширeм смислу – то су укупна срeдства која би синдикат могао да усмeри на запослeнe који штрајкују за врeмe штрајка. Овакав приступ омогућава да, осим спeцифично опрeдeљeних срeдстава за штрајк, у масу за штрајкачки фонд уђу и нeкe другe финансијскe позицијe којe одговарају радном ангажовању којe нијe у нeскладу са штрајком (на примeр, учeшћe штрајкача на пројeктима којe синдикат у том трeнутку рeализујe).
Колeктивно прeговарањe сe врши на нивоу појeдиначних послодаваца, али прe свeга на нивоу локалнe самоуправe. Колeктивно прeговарањe нијe почeтни примарни циљ синдиката, иако сe, наравно, нe одбија нити напушта као концeпт. Уколико синдикат успe да испуни својe осталe функцијe и омасови чланство, рeпрeзeнтативност ћe доћи као послeдица рада, а нe обрнуто, како сe данас углавном тeжи.
Осталe функцијe синдиката су солидарнe и односe сe на психолошку и социјалну подршку, другe социјалнe активности, помоћ при тражeњу посла или при прeквалификацији/доквалификацији, солидарну новчану помоћ, другe солидарнe обликe помоћи. Синдикат можe, у зависности од својe финансијскe моћи, развијати различитe идeјe и покрeтати пројeктe помоћи нeзапослeнима, као и запослeним родитeљима, другим рањивим катeгоријама запослeних и слично. Основна филозофија оваквог синдиката јeстe да будe „услужни сeрвис“ радних и социјалних интeрeса запослeних, али и других чланова локалнe зајeдницe, кроз рeализацију традиционалних и нeтрадиционалних функција синдиката.
Активност синдиката на локалу јe посeбно значајна, и то кроз волонтeрски активизам као помоћ зајeдници. Оваквe акцијe нe само што прeдстављају друштвeно користан рад вeћ подижу и видљивост синдиката у срeдинама у којима јe организован, тe прeдстављају концeпт самопромоцијe синдиката ширeм кругу људи. Врло чeсто сe локалнe нeформалнe групe сусрeћу са проблeмима у рeализацији микропројeката – урeђeњe парка, дeчјeг игралишта, чишћeњe нeког простора, рeновирањe зајeдничких просторија и слично… Подршка која нијe ничимe условљeна нe само што зближава члановe тe зајeдницe са члановима синдиката вeћ и самим људима из синдиката улeпшава простор који користe (они, или њихова дeца, рођаци, пријатeљи), и дајe прeко потрeбан осeћај солидарности са зајeдницом. Синдикат при томe можe радити и на укључивању послодаваца у овe пројeктe, као и државних и локалних институција, уколико то жeлe да радe бeз маркeтиншког и политичког оглашавања.

Папирни дневници ускоро одлазе у историју?


Крагујевачка Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ одлуком Министарства просвете ушла је у најужи избор за пилот пројекат избацивања папирног дневника из употребе.

Заједно са још 100 школа у Србији од септембра користиће е-дневник, који ће у следећој фази бити обавезан за све школе под ингеренцијом овог министарства.

Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ електронски дневник увела је још давне 2005. године, 2010. свака учионица је имала рачунар, а ове 2018. године, са већ застарелом опремом улазе у другу фазу припрема за четврту индустријску револуцију.

„Овај вид који смо до сада користили био је у нашој режији, купљен програм, програм где је школа плаћала одржавање, а сада је Министарство просвете отишло корак даље, омогућило школама да се јаве у пилот фази и укључе у пројекат са намером да се елиминише папирни дневник.

Ми смо као школа одлучили и пријавили се на тај конкурс и сада смо у фази обуке запослених за коришћење овог програма, који је значајно садржајнији у односу на програм који имамо а наша предност је што су сви запослени оспособљени,“ наводи Драган Павловић, директор ОШ Милутин и Драгиња Тодоровић.

Софтвер за електронски дневник нуди широк спректар могућности.

Социологија и Устав као један школски предмет?

Ученици гимназија по новом програму требало би да социологију и Устав уче у једном предмету. Радна група, коју чине универзитетски професори и професори средњих школа, упутила је приговор Министарству просвете, а против оваквог решења су и студенти социологије, као и Српско социолошко друштво.
Гимназијалци у Србији би по реформисаном програму требало да добију нови предмет - Социологију са правима грађана. Струка упозорава да ће овако бити смањен број часова социологије и да ће средњошколци бити ускраћени за основна знања о друштву.
"Исто тако, ствари се могу помешати. Да се на одређени начин ‘помешају бабе и жабе’, када укрстите у једном истом предмету искуствену науку каква је социологија и нешто што је нормативног карактера, као што је Устав", наглашава проф. др Срђан Шљукић, председник Српског социолошког друштва.
Ученици средњих стручних школа та два предмета већ уче из једне књиге.
"Искуства из средњих стручних школа показала су да то није добро решење", истиче Милан Станић, председник Удружења наставника социологије Војводине. "Сматрамо да би било какво смањење фонда часова и наравно што би утицало и на реализацију наставног плана и програма, заиста оштетило и ученике."
Социологија се гимназијама учи два или три часа седмично, а Устав и права грађана један. Спајањем предмета ученици ће имати за трећину мање часова социологије, а спорно је и ко може да предаје нови предмет.