|
По ученику чак 200 изостанака!
Вишегодишњи тренд честог бежања са часова настављен и у овој школској години, у још драстичнијем облику. Најмање одсуствовања са наставе у првој години, највише у четвртој. Лако до лекарских уверењa
УЧЕНИЦИ средњих школа у Србији у просеку су одсутни са наставе три до четири недеље годишње, а како “Новости” сазнају, такав тренд настављен је и после првих месец дана ове школске године. И док су се пре десетак година, добре и лоше школе препознавале по бежању са часова, данас те поделе нема. Изостаје се и из гимназија и из средњих стручних школа које су “ин” међу малим матурантима, као и из оних које ђаци наводе међу последњима у листи жеља. “Најболеснији” су матуранти, а “епидемије косе ђаке”, углавном пред полугодиште и крај школске године.
Према речима Савића Минића, директора Пете београдске гимназије, број изостанака по ученику се креће од 67 до 200. Најмање одсуствовање са наставе је у првој години, па се повећава како иду старије године. Он истиче да је просек, по ученику, у овој школи око 100 изостанка током школске године.
– Има ученика који су, због болести, одсутни и по четири месеца, па и они повећавају просек, али генерално све школе имају проблем са великим бројем изостанака – наводи Минић. – У старијим разредима се понашају као да су на факултету, спреме градиво, дођу и одговарају, добију пет и онда их опет нема до следећег одговарања. Родитељи редовно правдају изостанке, уз уредна лекарска оправдања.
Наш саговорник истиче да се највише изостаје када су писмени, контролни задаци, закључивање оцена… Ученици се воде логиком да им је боље да не дођу у школу, него да покваре оцену или добију кеца.
РАЗРЕДНИ ИСПИТ
ЗАKОН прописује да се ученик упућује на разредни испит ако није присуствовао трећини часова од укупног фонда за један предмет, што је у пракси око 25 изостанака из једног предмета. Разредни испит није једноставан за ученика, јер се одговара цело градиво, па се већина професора труди да испита ученике током године, поготово ако је изостајање било у првом полугодишту.
– Kако би се смањио број изостанака требало би растеретити ученике – објашњава професор Савић. – Они имају 33-34 часа током недеље, али бар још осам сати проведу код куће учећи, што је велико оптерећење. То је као рад у руднику. Такође, потребно је увести оштрију дисциплину за оне који беже са часова. Сада је могуће покренути поступак за искључење из школе ако се ученик не појави на настави 150 часова у континуитету.
У ПРВОЈ београдској гимназији “муку муче” са оправданим изостанцима, док са неоправданим немају тих проблема. Просечан број изостанака на крају прошле школске године, по ученику, био је 113. Највише их је у четвртом разреду – 147 по ученику, а најмање у првом – 76. Kако истиче Александар Андрејић, директор школе, има ученика који не долазе у школу због болести или повреда, али и оних којима то није оправдање.
– Пре 10-15 година родитељи, али и лекари, нису тако лако правдавали изостанке – наглашава Андрејић. – Требало би, можда, појачати контролу и не давати лако оправдања ученицима који често изостају. Такође, потребно је мотивисати и наградити ученике и одељења који иду редовно на наставу. Имамо ђаке који немају ниједан изостанак, њих треба наградити књигом или нечим другим, како би утицали на друге да не треба изостајати из школе.
ГРАФИЧKА школа је већ предузела неке мере, како би се смањио број изостанака ученика, којих је на крају прошле школске године, у просеку, било – 134 у првој и 190 у четвртој години.
– Више родитељи не могу да оправдају изостанак телефоном, већ морају лично да дођу и писмено образложе разлоге изостанка, на обрацу који даје школа – објашњава Милош Букумира, директор школе. – То могу да ураде највише три пута у току полугодишта и то само за један дан. Разредне старешине су дужне да сваког месеца подносе извештај о броју изостанака. Нема више толеранције за кашњење на први час. Не може се улазити у учионицу како ко стигне цео први час. Сада се толерише пет минута од почетка часа, а сви који стигну касније не могу да уђу у учионицу док се не заврши први час.
Букумира истиче да се у дому здравља проверавају лекарска оправдања, ако су сумњива. Он додаје да се дешава да су печати нејасни, шифре чудне, ђаци доносе оправдања, а родитељи никад нису дошли у школу… па је очигледно да нешто није у реду.
ПРЕМА речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, у првој години са часова беже ученици које је “машина убацила” у школу коју нису желели, али нису имали довољно бодова за оно што их интересује. Kако истиче, реч је углавном о школама које нису популарне и уписује их мали број ученика, па ђаци само траже начин да их напусте и одсуствују и по месец и по дана.
|
