Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 14 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Ово су дипломе које ћете ТЕШКО УНОВЧИТИ ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Ово су дипломе које ћете ТЕШКО УНОВЧИТИ



Да диплома одређује колико ће трајати пут до запослења, показују и подаци Националне службе за запошљавање - међу високообразованим незапосленим људима најбројнији су дипломци економских и правних факултета, док најдуже на посао чекају машински технолози.

Док су већ кренуле припреме за упис на поједине факултете, бруцоши би требало да праве мудар избор, барем када се погледају подаци са Бироа. Тако од укупно 56.053 лица са завршеним основним студијама на евиденцији НСЗ, чак 9.508 чине економисти, а 7.285 правници. На листи незапослених следе васпитачи и наставници друштвено-хуманистичких наука, којих је 6.906, а међу њима је највише професора разредне наставе. На запослење чека и 5.371 академац, који се образовао за бављење друштвено-хуманистичким занимањима, од чега је највише дипломираних филолога и психолога. На бироу је и 3.065 незапослених медицинара, које већином чине доктори медицине (2.788).
И док факултетски образовани људи у просеку траже посао две и по године (29,96 месеци), машински технолози чекају скоро дупло више, чак 52,31 месец. Стрпљење је потребно и онима који су се школовали за геологе, електроничаре, машинске конструкторе и пројектанте, машинске технологе...
Иако подаци НСЗ указују на то које су дипломе мање пожељне на тржишту рада, државним факултетима који их школују придружио се и велики број приватних факултета. Тако је последњих година приметно смањење интересовања за економским и правним факултетима широм Србије, док је све већа навала за студијама у области информационих технологија и медицине.

Према досадашњем искуству, до посла најбрже долазе ИТ стручњаци и лекари са специјализацијом.
- Уколико посматрамо број пријављених потреба и број пријављених лица конкретних образовних профила, односно звања, можемо рећи да највеће шансе за запошљавање на тржишту имају високообразовани профили из следећих области: дипломирани инжењери информационих технологија, дипломирани инжењери електротехнике и рачунарства, дипломирани инжењери електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, професори математике, физике наставници/професори страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози...), дипломирани фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије, рачуновође - кажу из Националне службе за запошљавање.
Баш зато и поједини факултети иду у корак са потребама послодаваца и осавремењују своје програме повезивањем са информационим технологијама. Машински факултет у Београду пре неколико година увео је мастер студије Машинство и информационе технологије, а ове недеље је усвојен и нов студијски програм за основне академске студије - Информационе технологије у машинству. Економски факултет уводи три нова смера, Пословну анализу и консалтинг, Економију и финансије по програму Лондонске школе економије на српском језику и ИТ смер - Пословну информатику. На Биолошком факултету у плану је увођење биоинформатичког студијског програма на мастер и докторским студијама.

Извор-Блиц