Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 20 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Постојећи пензиони систем укинути ПДФ Штампа Ел. пошта




Постојећи пензиони систем укинути, унапредити, комбиновати?


Однос броја пензионера и запослених у Србији последњих година готово је изједначен, а према најновијим подацима Фонда ПИО за 2017. тај однос је 1:1,5, с обзиром да је у прошлој години регистровано 1.720.435 корисника пензије и 2.583.557 осигураника

Однос броја пензионера и запослених у Србији последњих година готово је изједначен, а према најновијим подацима Фонда ПИО за 2017. тај однос је 1:1,5, с обзиром да је у прошлој години регистровано 1.720.435 корисника пензије и 2.583.557 осигураника.
Стручњаци тврде да за оптимално функционисање пензијског система однос броја пензионера и запослених треба да буде најмање 1:3, због чега је у јавности почетком године покренуто питање о одрживости пензијског шитема у Србији.
Док поједина удружења пензионера и Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), која је у владајућој коалицији, страхују да ће се уколико се тај однос не промени пензије свести на ниво социјалне помоћи, министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић тврди да пензионери немају разлога да брину и да држава ради на јачању пензијског система и Фонда ПИО.
Министар каже да ће се влада борити за нова радна места, да ће учинити све што оже да привуче стране инвеститоре, али и да задржи младе у земљи, с обзиром да је основ за пуњење буџета
"Желимо да привучемо домаће и стране инвеститоре и да појачамо конкуренцију међу послодавцима. Улажемо у преквалификацију како би Србија пратила светске трендове, а страни инвеститори знали да овде има квалификоване радне снаге", рекао је министар за Тањуг.
Уместо повећања пореза и доприноса на зараде, што заговарају пензионери, Ђорђевић сматра да је боља опција за пуњење буџета стварање повољнијих услова за инвестирање и пословање у Србији, те упозорава:
"Морамо да креирамо такве услове да они који помисле да уђу у сиву зону пословања, схвате да им се то не исплати".
Коментаришући прогнозе да ће због развоја технологија машине заменити радну снагу, а што би се онда одразило на пензиони систем, министар наводи да благовременом преквалификацијом можемо припремити за технолошку револуцију која нас чека.
Истиче да треба да учимо на туђим, а не на својим грешкама и наводи примере Бугарске, Румуније, Словачке, Чешке, Пољске и Хрватске које су, каже, дозволиле неконтролисани одлив радне снаге због чега, примећује, сада немају довољно квалификоване радне снаге за ИТ послове.
"Демографска слика тих земаља је лоша, не кажем да је код нас другачије, али ми радимо на поправљању те слике и на преквалификацијама јер неко ће морати да ствара, одржава и управља тим роботима", каже Ђорђевић.
Наводи да треба успоставити контролу над Фондом ПИО како би се добила јасна слика чиме се располаже, док предлог за увођење социјалних пензија не подржава, јер сматра да би фонд тиме био злоупотребљен.
"Сви који у улажу Фонд ПИО очекују да им се то враћа када оду у пензију и било би непримерено да се даје неком другом", каже министар, те додаје да постоје социјална давања за најугроженије, као и да ће увођење социјалних карата дати јасну слику о томе какав је материјални положај сваког грађанина.

Тада ће, каже, социјална давања моћи да се распореде равномерније а неким категорија и да се повећају.
Председник Удружења пензионера "Независност" Милош Грабунџија наводи да је сузбијањем сиве економије повећан број оних који уплаћују доприносе, али пензионере, каже, брине што Фонд ПИО није самосталан, већ функционише као "проточни бојлер о који се сви гребу".
Сматра и да запосленима у тој установи, који имају колективни уговор, не треба исплаћивати зараде из средстава Фонда ПИО, јер они нису пензионери, те предлаже модел Уније послодаваца која, објашњава, има своје чланарине и од њих исплаћује примања запосленима.
"Спојили су војни и земљораднички фонд са Фондом ПИО, а нису добили нове изворе прихода, укључили су и самосталне занатлије који треба да остану посебна обрачунска јединица", примецјује Грабунџија.
Он иу изјави Тањугу предлаже као меру за јачање Фонда повећање доприноса и њихову уредну наплату.
"Да се не толерише то да приватници пријављују раднике на минималац или да зараде исплаћују на руке. Кад би се редовно наплаћивало, било би довољно пара. Могло би да се уведе категорисање доприноса и прогресивно опорезивање, да што су већи промет и приход буду више опорезовани", сугерише Грабунџија.
Према његовим речима Фонд ПИО треба да функционише као инвестициони фонд.
"Нека држава има контролу, али не може да има одлучујућу улогу и да се не чују пензионери. У неким земљама пензиони фондови позајмљују држави новац под одређеним каматама, што не би и наш", наводи Грабунџија.
Генерални секретар Удружења пензионера Независност Злата Зец истиче да је досадашња реформа пензијског система подразумевала смањење расхода и пооштравање услова за стицање пензија сугеришући да треба реформисати и приходовну страну.
"Треба створити реалне извори финансирања, а има одакле. Фонд ПИО има имовину, а она је свуда у свету извор прихода, а не расхода као код нас", указује Зец.
С друге стране, у Фонду ПИО наглашавају да се финансијска ситуацију у тој установи поправља и да се из годину у годину смањују дотације из буџета државе, а повећава приход од доприноса.
Наводе да је удео доприноса у укупним приходима Фонда 2012. године био 51,8 одсто, док су дотације чиниле 48,2 одсто, а у 2017. години дотације су биле 32,58 одсто.
"Постоји велика могућност да дотације у 2018. буду испод 30 одсто захваљујући повећању запослених и бољој наплати доприноса", кажу у Фонду ПИО.
Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић оцењује да систем у којем је број запослених и пензионера скоро изједначен није одржив због чега, каже, треба направити дугорочне пројекције пензијског система како би се утврдило да ли је одржив за оне који се сада рађају.
Арсић сматра да постојећи систем неће моћи у будућности да обезбеди пензије за пристојан живот, али наглашава да ни у једној земљи није пронађена замена за њега.
"Зато се укључују други начини обезбеђивања дохотка у старости као што је добровољна пензијска штедња која је уведена пре десетак година, али обухвата свега око 10 одсто запослених", рекао је Арсић за Тањуг.
Додаје да треба подстицати запослене да обезбеђују средства за старост кроз животно осигурање, штедњу у банкама…
"То може да се обезбеди да се у старости живи пристојно, али не обезбеђује довољно новца да би се укинуо постојећи пензијски систем у Србији. Ни у другим земљама не планирају да га укину, тај систем не може да се замени, али треба да се допуњава", указао је Арсић.
Упитан како пунити Фонд будући да машине све више замењују запослене, као пример наводи контролисање односа између броја пензионера и оних који уплаћују доприносе, а то се, каже, постиже померањем старосне границе.
Арсић је заговорник и увођења тзв.социјалне пензије за оне који нису били запослени и који немају других извора прихода, а који би тако били заштићени од екстремног сиромаштва у старости.
"Тај предлог је више хипотетички и футуристички, то је за нас далека будућност. Треба да размишљамо о конкретнијим и практичнијим потезима, пре свега да се подстиче развој допунских извора штедње за старост.
Саговорник Тањуга оцењује да је реформа пензијског система у Србији у великој мери остварена увођењем актуарских пенала, продужавањем старосне границе за пензионисање и пооштравањем услова за добијање инвалидских пензија.
"Те реформе су поправиле одрживост пензијског система и то се види по томе што се из буџета раније издвајало 45 одсто, а сада око 30 одсто средстава за пензије", наглашава Арсић.
Подвлачи да капитализација, која се неретко помиње као део реформе пензијског система, није реална алтернатива већ само допуна постојећем пензијском систему.
"Такви системи не могу да обезбеде три-четири милијарде евра за пензијски систем који исплаћује пензије од око 200 евра, то није могуће постићи опорезивањем доходака од капитала. Ако би се годишњи профит једног предузећа узео за финансирање ПИО фонда, привреда не би инвестирала и пропала би", закључује Арсић

Тањуг