Све мање деце иде на поправни испит крајем августа. За разлику од периода пре 15 година када је годишње у основним, а поготово у средњим школама и по неколико десетина ученика полагало поправне и понављало, ситуација је данас другачија!
Милорад Антић председник Форума средњих стручних школа за "Блиц" каже да је разлог томе првенствено епидемија корона вируса која је променила начин рада школа на дужи период, али и инсистирање родитеља да се деци поклоне оцене.
Колико се у школама поклањају оцене
- Родитељи су на много утицали на то јер траже да њихово дете има све петице. Родитељски утицај је ту пресудан јер се надлежним органима и инспекцији жале на наставника, подносе пријаве, а просветни радници под притиском морају да пристану на тако нешто - каже за "Блиц" Антић.
Према његовим речима, има и ситуација када чак и школска управа тражи од наставника да ученицима дају више оцене како би имале бољу репутацију.
- Чини ми се да је родитељима све мање битније знање њихове деце већ то да имају оцене којима могу да се хвале свуда. Наравно, наставник је увек крив, и увек се нађе разлог да деца буду у управу, да се поклони оцена и да сви заједно буду задовољни и срећни - наводи он за "Блиц".
Истиче да је таквим ставом већина родитеља прави медвеђу услугу сопственој деци, јер она тако прихватају погрешан систем вредности који не вреднује истинско знање, већ привид истог.
Како каже, постоји разлика између поклањања оцена у трогодишњим и четворогодишњим средњим школама.
- У трогодишњим школама тражи се често само позитивна оцена, односно двојка. У четворогодишњим средњим школама је ситуација другачија, и ту родитељи и ђаци траже само четворке или петице - говори он за "Блиц"
Антић каже да највише средњошколаца на поправне испите иде јер на крају школске године има закључену јединицу из математике или матерњег односно српског језика. Према његовим речима, мање ђака иде на поправни због јединица из хемије, физике, док је најмање ученика који имају јединицу из енглеског језика.

- Поправни испити почињу око 24. августа пошто се пре њих полажу разредни испити, па деца која падну могу да изађу на поправни. Свакако да је ученицима који излазе на поправни омогућена допунска наставу која је подељена је у два дела. Први део се одржава крајем јуна, а други од 18. до 23. августа - наводи он за "Блиц".
Објашњава да током ове наставе ученици могу са дођу да обнове и науче градиво оног предмета где немају прелазну оцену.
- Укупан фонд тих часова је 10 одсто од броја током школске године. Тако ако је током године било 50 часова математике, одржаће се 5 допунских часова, исти принцип је за било који други предмет - каже за "Блиц" Антић.

Шта ако се поправни не положи
Председник форума средњих стручних школа потврђује да се дешава да ученици не науче градиво где немају прелазну оцену, и да тада могу да понављају. Међутим, ретко се дешава да има понављача.
- Деца се на тим полагањима ако нису учили довијају на разне начине да би могли опет да полажу. Ако падну на поправном знају да се жале на то да их је ометао смех, да је у учионици било претопло јер је лето, на улазак и излазак наставника у учионицу. Било је чак и случајева да су се жалили и на то да их је ометало то што наставник пије воду током полагања. Нажалост то се деци све прихвати, и поново кроз пар дана полажу само пред другом комисијом, и наравно да положе - каже он за "Блиц"
Антић се осврнуо и на то да су држава и Министарство просвете доста тога урадили да се повећају права ученика, што деца и родитељи учестало злоупотребљавају против наставника чијих је права све мање.
- Неопходно је да се нешто уради како би се просветарима вратио ауторитет који су почели да губе током транзиције деведесетих. Наставници су демотивисани више него икада. 2012. године донет је закон да се ученици искључе из школе са 35 неоправданих изостанака, деца имају сва могућа права дата, а нимало одговорности. Потребно је да су у школе врати дисциплина, да се поново уведе 25 изостанака као услов за искључење из школе. Нажалост ни нов закон се не поштује, и сада децу не искључују из школе и са десетинама изостанака више - каже Антић за "Блиц".
- Школе су у обавези да почну да раде већ 20. августа, а пошто то ове године пада у недељу, са радом се почиње 21. августа у понедељак. Обично се прво одржи наставничко већ где се констатује шта је остало од обавеза из претходне школске године да се заврши - каже за "Блиц" Дарко Егер директор ОШ "Кнегиња Милица" на Новом Београду.
Он додаје да се на тој седници утврде и термини за полагање поправних испита.
- Полагање поправних испита је у основним школама реткост сада, у нашој основној школи нико од основаца нема закључену јединицу - Егер са поносом истиче за "Блиц".
Годинама све мање ђака одлази на поправни
Поправни испити у основним и средњим школама одржавају се од 20. августа, последњих седам година све је мањи број ђака који излази на поправне испите.
У неким школама тај број је готово преполовљен у односу на период од пре десет година. Тако је протеклих година од више од 1.000 ученика Земунске гимназије њих неколико десетина излазило на поправне. Међутим пре 15 година, неколико десетина ученика ове средње школе понављало је годину.
Челници београдских средњих школа истичу да мањи број ученика који излазе на поправне није показатељ тога да су критеријуми спуштени, већ да су уједначени.
Као неке од разлога за овакав тренд наводи оријентацију ка практичној настави, одлазак у пензију професора који су обарали велики број ученика, али и пооштравање критеријума за упис па самим тим и већи број добрих ученика.