Просвета Србије у 2009.

Већ првих радних дана у овој години министар просвете др Жарко Обрадовић, заједно са најближим сарадницима, изашао је пред новинаре да представи прошлогодишњи рад свог тима, оцени актуелно стање образовања у Србији и објави намере за наредни период. Износећи општу оцену о образовању у 2009. и ономе што је Министарство на чијем је челу радило, Обрадовић је рекао да је то била успешна година у којој је урађено много добрих ствари, а започето још више. Неки резултати су већ видљиви, а неки ће се видети у годинама које долазе. Јер, образовање је такав процес да се ништа не може преко ноћи ни урадити, а камоли видети - ни ефикасност ни резултати онога што се ради.

После дуго, дуго времена, у години за коју се управо подвлачи црта отворено је и девет потпуно нових школа. Пројекат је реализован са Европском инвестиционом банком, од које смо, похвалио се министар, добили комплименте да смо једина земља у Југоисточној Европи која је пројекат изградње школа довела до краја, на време и с квалитетом који заслужује. Ресорно министарство је направило и четири закона. Два су усвојена у Народној скупштини Републике Србије - Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о уџбеницима и наставним средствима, док су закони о ученичком и студентском стандарду и предшколском васпитању и образовању у скупштинској процедури и, по министровим речима, очекује се да буду предмет скупштинског разматрања пре почетка редовног заседања, дакле, пре првог марта, јер је Министарство тражило да ти закони иду по хитном поступку.

Министар Обрадовић је најавио и Измене и допуне закона о високом образовању, као и Закон о образовању одраслих. По његовим речима, у Закону о високом образовању ће се преуредити оне ствари које су се лоше показале приликом његовог спровођења. Исто тако, он ће се иновирати и уредиће се материја која је и у законодавству ЕУ, како бисмо били спремни за примену друге декаде спровођења болоњског процеса за стварање Европског простора високог образовања. За време следеће деценије све земље ће бити оцењиване 2012, 2015, 2018. и 2020. године, рекао је Обрадовић и најавио за почетак марта министарску конференцију на којој ће се разговарати о високом образовању и критеријумима по којима би се земље оцењивале у тој области.

Међу постигнућа вредна пажње министар је уврстио и овогодишње повећање од четири одсто уписаних студената чије школовање финансира држава, издавање дозволе за рад двема високошколским установама - Високој школи војномедицинских наука и Војној академији, отварање одељења правног и економског факултета Нишког универзитета у Медвеђи, што ће рећи стварање услова за школовање тамошње деце и на српском и на албанском језику, усвајање, први пут ове године, квота за мастер студије, повећање броја деце обухваћене припремним предшколским програмом, као и повећан број Рома у систему образовања. Осам одржаних конференција, већина међународног карактера, израда норматива за примену и имплементација у образовни систем онога што је било предмет рада конференција, вођење заједничке акције с Уницефом „Школа без насиља“, посебна конференција о значају физичког васпитања за образовање и васпитање деце су, такође, хвале вредне ставке у прошлогодишњем позитивном салду.

Буџет за просвету је и прошле године био значајно мањи од потребног, посебно за инвестиције за које је, заједно са средствима из Националног инвестиционог плана, било 1,2 милијарде динара, што је износило тек 1,5 одсто од потреба образовних институција у Србији - захтеви су били око 60 милијарди. У буџету за ову годину за инвестиције и опремање школа је, нажалост, око 450 милиона што је отприлике око 0,6 одсто од потреба, с тим што се очекује још 800 милиона динара из Националног инвестиционог плана. Министар каже да он и његов тим велику наду полажу у кредит Европске инвестиционе банке, чија би реализација требало да почне у мају. Тај пројекат обухвата три фазе - прва фаза је завршетак изградње или изградња нових школа у оним срединама где се у постојећим школама ради у три смене или су школе, пак, изграђене од неадекватног материјала - то би требало да почне у мају са 22,8 милиона евра, док би се преостала 27,2 милиона евра реализовала наредне две године. Изградњи информационог система намењено је 2,3 милиона евра, за део пројекта који се односи на стратегију образовања 0,3 милиона евра, а остатак од око 25 милиона евра планира се за опремање, изградњу и доградњу школа.

Од новина у образовању за ову годину министар је издвојио пројекат у оквиру којег ће, по идеји председника Србије Бориса Тадића, а уз подршку Министарства иностраних послова, наша земља на нашим факултетима стипендирати сто студената из двадесет несврстаних земаља, као и потписивање више међудржавних уговора.

Запосленима у просвети већ у фебруару стићи ће и државна понуда за добровољни одлазак из ове делатности уз стимулативне отпремнине. О тој понуди надлежни из министарстава просвете и финансија управо преговарају с репрезентативним синдикатима, али је, по речима министра просвете, већ сада сасвим сигурно да ће одлазак бити добровољан и могућ само за она радна места на која, после тог одласка, неће морати да се прими нов радник. Након смањења броја запослених по овом основу просвету очекује и рационализација броја одељења о чему ће се разговарати и с локалним самоуправама јер, како је рекао министар, „ми не желимо да будемо неко ко гаси села или родитеље приморава да мењају место боравка да би им се деца образовала“. Мрежа школа је нешто што, такође, чека просвету и оне који о просвети одлучују.

Министар просвете је истакао да се у 2009. променила атмосфера у којој се разговара о образовању, као и однос медија према образовању у односу на првих шест месеци 2008. Једноставно, каже Обрадовић, медији су почели да третирају образовање на позитиван начин, без сензационализма, а с жељом да се кроз истраживачко новинарство сваки проблем везан за образовање, а нажалост има их много, осветли са свих страна па да онда стварно видимо шта је најбоље за систем. Значи, нова атмосфера, без супротстављања са становишта политичког става, разговара се са становишта чињеница. И, друга важна ствар је социјални дијалог успостављен са репрезентативним синдикатима на разматрању заједничких питања и проналажењу најбољих решења. Министар је подсетио да је друга школска година заредом почела без штрајка у основним и средњим школама што, опет, на свој начин говори да је и поред лимитирајућих средстава решено сијасет важних питања.

Б. Ступар