Омаловажавање, константни притисци, кажњавање, давање лошег распореда часова и одузимање разредног старешинства,  неки су од најчешћих облика мобинга које трпе просветни радници у Србији. Истраживања показују да су запослени у просвети, здравству и администрацији највише изложени психичком малтретирању на радном месту.

 -Школа је идеално место за мобинг сваке врсте. Директори имају огромна овлашћења, често узимају закон  у своје руке, а просветни радници су препуштени сами себи и веома површној бризи синдиката, јер у 40 одсто школа и не постоје синдикати. Али није само директор тај који врши мобинг. Он је вођа тима који руководи школом. Директор има помоћнике, координаторе, а неретко му се , на жалост, придружују и педагози и психолози- тврди Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. И Радмила Додић, председница Форума београдских основних школа, наводи да директори нису усамљени у овој причи, јер руководе уз помоћ школског одбора. Како истиче, сам начин формирања школског одбора показује да  је он ту да подупре све одлуке управе школе и ретко кад им се супротстављају. – Дешава се  да су они који воде школе некомпетентне особе, које су постављене не због својих професионалних карактеристика већ на основу страначке припадности. Директори би требало да буду менаџери и да знају да управљају људима, што често није случај. Уместо да се тражи креативност и да професори раде на унапређивању наставе и приближавању наставе ученицима и њиховим потребама, иде се на то да морају да мисле на исти начин као и директори школа- каже Вера Кондић, психолошкиња.

Према њеним речима, најчешћи профил жртава мобинга у школству су људи који мисле својом главом, који имају идеју, којима је стало до унапређења професије и који су спремни да уносе новине. Они стичу популарност међу особама које су на страни наставе и ученика. – Често је присутно омаловажавање резултата рада,жртвама мобинга се онемогућава да спроводе методе унапређења наставе, школа их не шаље на додатне едукације, иде се чак и до тога да се манипулише децом, да би она испровоцирала реакције наставника. А сваки наставник је човек и никоме  није драго када се умањује његов допринос или значај предмета који предаје. Врло често су на удару наставници који предају општеобразовне предмете у специјализованим средњим школама. Говори се да њихов предмет није битан, да треба да пуштају  ученике, али никад не знате да ли ће неки ученик кренути на другу страну, за које је потребно општије образовање-објашњава Вера Кондић.

Радмила Додић истиче да је оцењивање само један од сегмената у коме су присутни притисци ђака, родитеља , али и директора, јер се успех школе мери према успеху ученика, што је релативна ствар. Како каже, жртве мобинга су наставници који одскачу од своје средине, било да је реч о радним или амбициозним особама, или онима који ће да трпе притиске са стране. – Наставници се жале да им директори одузимају старешинство, дају им лош распоред часова, стављају их у различите комисије, дешава се да неко добије дежурство у зборници, а неко напољу. Директори могу да примене високе казне према запосленима. Имали смо случај колегинице у школи у Панчеву, која није на време уписала оцене у дневник, а имала их је у свесци, због чега је кажњена одбијањем 30 одсто од плате шест месеци. Често се воде дисциплински поступци због аљкавог вођења документације, а будите убеђени да велики број просветних радника лоше води педагошку документацију. Можете да будете кажњени ако сте ставили тачку у колону за уписивање оцена или ако сте оцену написали другом бојом хемијске- каже Милорад Антић.

Према речима Вере Кондић, често се инсистира да жртве мобинга иде на психијатриски преглед, иако послодавац нама право да запосленог пошаље на психијатриски преглед, већ само може да га пошаље на проверу здравствених способности за рад и то у служби медицине рада. Она каже да дуготрајна изложеност притисцима може да доведе до озбиљних здраствених сметњи. Жртве мобинга најчешће имају проблеме са срцем, мучи их несаница и различите депресивне тегобе, а све то је везано за стање из којег се не види излаѕ. Како истиче Кондићева, најгора ствар је губитак самопоуздања.

Председници синдиката се слажу да је мобинг изузетно тешко доказати и да практично нема правне заштите. Они  који су покушали да се супротставе, обраћајући  се школском одбору или просветној инспекцији, на крају су били проглашени за неспособне и нестручне.

ДАНАС