Школство: шта мењати - Реформа школства код нас личи на годишње доба. Она се, другим речима, редовно јавља и пролази а да се ништа не мења.

Да ли можда због тога што изостају суштинске промене, које морају садржати два битна елемента: промену метода и циљева наставе и укључење у реформу целокупног система школовања. Када је о првом сегменту реч, већ и површан увид открива да настава код нас још почива на превазиђеном класичном обрасцу пуког памћења чињеница уместо да, како је у већем делу света обичај, нагласак стави на развој креативних способности ученика (студената). Видљиво је, такође, да се реформа бави превасходно универзитетом, што значи да се занемарује основно и средње школство. Ако се сложимо да једино свеобухватне промене имају смисла, тада би и реформа школства морала да укључи целокупну пирамиду знања, почев од темеља. 

Научна велесила - Судећи по броју доктора наука, магистара и носилаца других високих звања, ми смо научна велесила. Да ли је заиста тако, може се лако утврдити, како то сами истраживачи радо наглашавају, емпиријским путем. Довољно је да се зна колико се титулара стварно бави науком и каква се средства за њу издвајају. Па, одговор би и на једно и на друго питање био поражавајући. Откуда, тада, толико научника? Отуда што се у малој и недовољно (морално) развијеној земљи научна звања стичу, али и купују. 

извор Д.М.