Јединица избрисана из средњих школа, масовно поклањамо оцене: Наставник послао снажну поруку родитељима, директорима и Министарству
Са њим је сагласна и наставница медицинске школе у Београду која нам прича да се, због немогућности да икоме да јединицу, дешава да медицински техничар изађе из школе без минимума знања
Поклањамо оцене шаком и капом. Ако не пристанемо да дамо већу оцену, сумња се у наш рад, проглашавамо се неспособнима да учимо децу, и то је такав притисак да на крају морамо да попустимо.
Молим вас, престаните то да радите! Престаните да нас терате да деци дајемо оцене које немају покриће у знању.
Овако наставник Милорад Антић, у име Форума средњих стручних школа и својих колега, апелује на родитеље, директоре школа и Министарство просвете. Како каже, о масовном поклањању оцена и притисцима које просветари трпе стално се прича по зборницама и ходницима школа, али наставници више не знају шта да учине да би то прекинули.
- Јединица више не постоји као оцена. У основним школама је одавно нема, а сад се полако брише и из гимназија и средњих стручних школа. Кад би се наставник усудио да ученику који ништа не зна да јединицу, прошао би голготу. Био би окривљен да не држи добро допунску наставу и да не објашњава како треба, иако на допунску наставу ђаци или одбију да дођу или дођу и неће да слушају - прича Антић за Telegraf.rs.
Он упозорава родитеље да трком за оценама које немају покрића у знању чине деци медвеђу услугу и уче их погрешним вредностима у животу.
- Деца тако прихватају потпуно погрешан систем вредности у којем се све може завршити преко везе или "на муфте". Многе оцене су шарена лажа. Замислите какав је то пораз за ово друштво када у средњу школу дође неко ко не зна да реши сложенију рачунску операцију или брка таблицу множења, неко ко не зна сопствену историју и географију - наводи он.
У том врзином колу притисака и уцена учествују сви, додаје Антић, од родитеља до директора школа и Министарства просвете. - Ако се сећате, сам министар је рекао да треба смањити градиво за оцене 2,3,4,5... То не води никуда, осим додатном срозавању већ опалих критеријума - истиче наш саговорник.
У 100 школа у Србији од 1. септембра биће уведен једносменски рад, у оквиру пилот-пројекта, а неки од критеријума по којима ће установе бити изабране су да имају ђачку кухињу или да се храна може достављати из најближег окружења, затим да буду добро опремљене за спортске активности, да имају ђачке задруге и низ других садржаја, како би боравак ученика у тим школама био садржајан. Једносменски рад не може да се уведе преко ноћи. То је десетогодишњи посао који ће бити записан и у новој Стратегији образовања – каже у интервјуу за Данас Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.
Он најављује да ће прелазак на рад у једној смени омогућити и нова мрежа школа, која у марту треба да буде усвојена.
– Локалним самоуправама ћемо послати последњи позив да нам доставе своје предлоге нове мреже школа, а крајњи рок да она буде усвојена је март. Београд је посао скоро завршио, неки су већ послали своје предлоге, а има локалних самоуправа за које знамо да тај посао нису ни почеле да раде, и ако не испоштују законски рок, ми преузимамо одговорност. Покушавамо да тај посао урадимо демократски. Још немамо процену могућих технолошких вишкова, али сигурно знамо да вишка простора има у основним и средњим школама, а да он фали факултетима и високим школама – истиче Шарчевић.
* Као платформа за нову мрежу школа је послужила студија Светске банке. Шта пише у том документу?
– Помоћ Светске банке нам је драгоцена, али тај документ није обавезујући, јер ми мрежу радимо према свом моделу. Локалне самоуправе се веома разликују, тако да је немогуће применити свуда исте стандарде. У Бојнику, рецимо, имате смањење броја ђака, а у суседном Дољевцу нема тих проблема. Покушавамо ствари да поставимо стратешки. Ако смо у Крагујевцу отворили центар за целоживотно учење, томе је претходило повезивање са Факултетом техничких наука. Имали сте две техничке средње школе од којих је спајањем настала једна, чиме смо ослободили једну зграду да Филолошко-уметнички факултет одвојимо у две целине. Где год смо могли уређивали смо систем, а када нова мрежа буде готова, знаћемо тачно у којој регији је вишак, а где мањак квадрата, пратићемо чак и пројекције где постоји тренд раста популације и у тим срединама нећемо много мењати. Циљ јесте да групишемо децу и обезбедимо им добре педагошке услове, али не по цену да их возимо километрима и угрозимо нека подручја. Смањење броја ђака у неким срединама отвара могућност за увођење једносменског рада у школама.
Од следеће године без забране запошљавања у јавном сектору
Забрана запошљавања у јавном сектору, која се примењује већ шесту годину, највероватније ће бити укинута крајем ове године. Планирано је да се од 2020. године примењује нови механизам запошљавања у целом јавном сектору, прeма такозваним кадровским плановима, незванично сазнаје „Политика”.
То значи да владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање неће више давати зелено светло за попуњавање сваког појединачног радног места. Убудуће ће само одобравати план запошљавања у одређеном државном органу. Служба која има потребу за попуњавањем одређеног броја радних места сачиниће план, који ће потом предати надлежном министарству, а оно потом затражити сагласност Владе Србије.
Кадровски планови су, иначе, раније постојали у министарствима и државним органима, што је значило прецизно планирање послова и броја потребних људи. Сада би они требало да се примењују на цео јавни сектор, то јест и на школе, болнице, домове здравља.
Укидање забране запошљавања једна је од тема о којима ће Бранко Ружић и Синиша Мали, министри државне управе и финансија, ових дана разговарати са мисијом Међународног монетарног фонда, која до 5. фебруара борави у Београду. На дневном реду је и начин запошљавања у јавном сектору и, наравно, платни разреди, који је требало да буду уведени ове године, али су одложени за наредну.
Мера забране пријема у радни однос у јавном сектору уведена је крајем 2013. и до сада је у договору са ММФ-ом у више наврата продужавана.
Ипак, то није значило и потпуну обуставу запошљавања у јавном сектору, јер су нови кадрови примани у радни однос тамо где се појавила потреба за тим. Потребно је било добро образложење и одобрење владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање.
Фискални савет је више пута у последње време упозоравао да је ову меру требало укинути 2015. године. Недавно су изашли и са препоруком да се током 2019. мора контролисано изаћи из мере забране запошљавања јер већ постоји мањак запослених у кључним деловима јавног сектора. Према њиховој анализи, у здравству недостаје 3.000 радника, а само у Клиничком центру Србије мањак је 1.000 запослених. Недовољно људи је запослено и у државној администрацији. У Пореској управи недостаје око 500 људи, а у инспекцијским службама око 300.
– Забрана запошљавања довела је до снажног смањења броја стално запослених, али је тај пад ублажен повећањем броја посредно ангажованих радника. Увођење забране запошљавања одмах је зауставило раст укупне запослености у државном сектору. Директна последица било је смањење броја стално запослених радника (на неодређено) и то за готово 36.000 људи у периоду 2014–2017. Тиме је укупна запосленост смањена за више од седам одсто, што је прилично велико смањење – наводи Фискални савет у „Мишљењу на Фискалну стратегију 2019–2021”.
4 града у Србији штанцују вуковце као на траци: Сваки пети ђак овде има Вукову диплому, а кад полажу завршни испит, открије се тужна истина
Кад полажу матуру, поједини вуковци из ових градова буду и испод републичког просека. Како се изборити против хистерије поклањања оцена? Лесковац, Ниш, Косовска Митровица и Јагодина четири су града у Србији која су оборила рекорд по броју вуковаца. Сваки пети ученик у овим градовима носилац је престижне Вукове дипломе, што значи да се сваки пети ђак у генерацији издваја као натпросечан и изузетан, показују подаци Завода за вредновање квалитета образовања.
Да ли се у овим градовима рађају најпаметнија и најнадаренија деца или су посреди ниски критеријуми у оцењивању?
Испод просека на тесту и до 15 одсто вуковаца
Судећи по резултатима које ђаци из ових градова постижу на малој матури, рекло би се да је пре ово друго. Наиме, ученици из Косовског и Поморавског округа на матури остварују у просеку најслабије резултате, а многи вуковци завршни испит не ураде ни на нивоу републичког просека.
- Тако су постигнућа чак 15 одсто вуковаца у Косовском округу испод републичког просека - наводи се у анализи Завода за вредновање квалитета образовања.
Лесковац, Ниш, Косовска Митровица и Јагодина јесу рекордери, али оцене се поклањају шаком и капом и у остатку Србије. Просек за целу земљу је овај: сваки други ђак је одличан, сваки пети у књижици има све петице, а сваки седми је вуковац.
