Уважена господо која водите репрезентативне синдикате, да ли знате план буџета, реализацију буџета и Закон о буџету за 2021. годину? Никог нисмо чули, ниједан репрезентативни синдикат да је на било који начин и у било којем медију исказао своје мишљење о буџету за просвету за 2021. годину. Није било стручне анализе, нити било каквих коментара, на предложени буџет, па се питамо зашто руководиоци репрезентативних синдиката имају вишеструко већа примања од наставника и обичних чланова синдиката. Да вас подсетимо, у Европи, примања челника синдиката су иста као и примања запослених у области коју тај синдикат заступа. На пример, председници и потпредседници синдиката образовања имају исту плату као наставници запослени у школама. Нигде у Европи не постоји толика разлика у примањима која је и неколико пута већа у односу на запослене, као што је то случај у земљи чуда званој Србија. Питамо и чланове синдиката зашто ћуте и не реагују на ове аномалије.

Не треба, господо, да се бавите дневним тривијалијама, већ озбиљним проблемима са којима се запослени у просвети сусрећу.

Мислим да људи треба да знају како се и од чега праве сви закони којима се уређују неке области свакодневице, а поготово мислим да треба да знају све о буџету.

Буџети  имају једну основну, непроменљиву, принципијелну, техничко-технолошку "линију прављења" која је врло слична у већини држава и једну временску, годишњу која може зависити од стратегија и програма странака које у том тренутку чине Владу и Скупштину, нарочито с обзиром на издатке буџета, али наравно и на начин приходовања (фискална политика - врсте и износи пореза, такси, акциза, царина....- политике које прописују и од KОГА и KОЛИKО пореских прихода су обавезе према јавним финансијама)

Процедурално:
Министарства (сва) "рачунају" за себе, за свој сектор, колико новца им треба на одређеним позицијама и онда свако "преговара" са министарством финансија. Дакле, министарства, махом крећу од трошкова, а министарство финансија од "капацитета приходовања" и фискалне политике - што више знања и вештина у том министарству - то боље по све.

Институционално:
Сви до 01.11. морају доћи у Скупштину на консултације са посланицима, онда посланици дају амандмане, преговарају и покушавају да измене позиције буџета онако како они сами мисле да је добро, да је у складу са њиховим предизборним обећањима, да је поштено, ....листа мотива је подужа.
Ако министар финансија прихвати посланичке сугестије пре стављања на дневни ред буџета - онда су те позиције као да их је дао он или одговарајуће министарство, ако не прихвати - онда посланик/ца улаже амандман и крене да "скупља" већину за свој амандман. (све се ово већ десило и дешава се у Скупштини).

Како све то изгледа код локалне самоуправе може се видети на добром примеру Инђије,  где и грађани/ке итекако могу да учествују предлозима о трошењу новца који издвајају и којим плаћају све оне који њиховим новцем управљају, којима су послодавац као и свима на јавним пословима. Има у Србији још приличан број локалних самоуправа које на врло сличан, јаван начин своје буџете стављају на увид грађанима/кама.

Не знамо да ли је буџет добар. По влади, он је одличан, али по признању људи из Министарства просвете, недовољан да покрије реформе. То значи да у буџету нема средстава за набавку информационих технологија, односно средстава за рад (рачунара, дигиталних уџбеника, опреме за кабинетску наставу, помагала за додатну и допунску наставу...), што је штета и срамота.

Питамо председнике репрезентативних синдиката зашто ћуте и зашто Влади и скупштини, односно посланицима, не укажу барем на неке недостатке или на један проблем са којим се запослени у просвети сусрећу, а који би лако могао да буде решен.