Алармантно: Мада умеју да рачунају и пишу, око 40 одсто петнаестогодишњака не уме научено да примени у пракси, показало међународно тестирање квалитета знања

Сваки трећи ученик у Србији је функционално неписмен јер оно што је научио не зна да примени у пракси, поражавајући су резултати ПИСА тестирања који су објављени јуче.

Ово тестирање, које је 2018. спровела међународна Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и које служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, показало је и да је 40 одсто наших петнаестогодишњака испод нивоа математичке функционалне писмености. Алармантни су и подаци да чак 38 одсто ђака не задовољава минимуме у читалачкој писмености, а 38 одсто у научној писмености.
Србија на 45. месту

Од 79 држава, колико је учествовало у тестирању, Србија је заузела 45. место. Од земаља бивше Југославије, испред Србије су Словенија (21) и Хрватска (29), а ниже позиције заузеле су Црна Гора (52) и БиХ (62). Прва два места заузимају Кина и Сингапур.
Марија Виденовић из Института за психологију каже да ученици који нису достигли основни ниво писмености знају да читају, да рачунају, али не знају научено да примене у реалним условима, у пракси. - Србија за земљама ОЕЦД заостаје више од 40 поена, што значи да ученицима у Србији потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли - објашњава Виденовићева.

Према њеним речима, просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД је око 500 бодова, док је у Србији посебно постигнуће на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, а на скали научне писмености 440 бодова.

На претходном тестирању 2015. Србија није учествовала због недостатка новца, а 2012. је заузела 43. место од 65 земаља, колико је тада учествовало. - Статистички, постигли смо исте резултате као и 2012, нема помака ни нагоре, ни надоле - рекла је Виденовићева.
Без разумевања

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, каже за Курир да је главни проблем у нашој земљи тај што ученици још нису научили да са разумевањем уче, већ бубају напамет, али, проблем је, како каже, и у самом програму, који није прилагођен потребама модерног доба. - Сам програм наставе мора да се ослободи непотребних лекција. Уџбеници би требало да имају више практичних примера и слика.
Наставницима би требало омогућити да се стручно усавршавају, те да научено знање деци што више показују и у пракси. Није довољно само издиктирати лекцију. Улагање у наставни кадар, материјал, учионице, корисне уџбенике, лаптопове и радионице довешће до бољег знања и бољих резултата - закључује Антић.