Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2017

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 63 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

www.forumsssb.org.rs
Уједињени стојимо! Подељени молимо! ПДФ Штампа Ел. пошта


У Србији се три године од измена и допуна Закона о раду обележава сасвим прикладно – серијом штрајкова. Другачији исход није био реалан. Само је било питање када ће обесправљеним радницима прекипети и када ће своје тињајуће и нарастајуће незадовољство исказати на овај бунтовни начин.

Закон о штрајку је стар две деценије, настао чак три државе пре ове актуелне. Он није толико лош у ономе што уређује, колико је шупаљ и недоречен у многим важним питањима која њиме нису уређена, а морала би бити. И баш једну такву рупу у закону експлоатише Фијат. Не треба замерити руководству Фијата на томе; они само користе оно што им држава омогућује, пружа и препоручује. Наиме, иако члан 6. Закона о штрајку изричито успоставља обавезу послодавца да преговара са штрајкачима, нигде не постоји санкција за оглушење о такву обавезу.

Такве санкције нема ни у прекршајним одредбама тог закона, нити Закона о раду, нити било ког другог закона који се бави уређењем радног односа. Нема ни кривичне одговорности у Кривичном законику, иако он инкриминише поједина недозвољена понашања послодавца током штрајка. Санкција дакле не постоји – ово се може само донекле правдати економском логиком, да је у интересу послодавца да се штрајк оконча и да се нађе споразумно решење у што краћем року.

Економска, па и неке друге логике, често не важе у Србији. Тако је и сада, будући да субвенције Фијату престају 2018. године, да уговор државе и Фијата никада није у целини објављен и да се само може нагађати о томе колико је Фијату заиста стало до тога да одржи производњу у Србији будући да су обећања која су давана и од државе и од Фијата углавном – изневерена. И једни и други имају разлога за незадовољство, али испољава га само руководство Фијата. На основу делимичних информација које су стигле до јавности, оно није оправдано. Тако се појавио податак да Фијат не плаћа доприносе запосленима, већ то чини држава као мањински власник. То није незаконито, држава је у овом случају послодавац колико и Фијат. Али се може поставити питање колико заправо Фијат улаже у фабрику у Србији, колики су му трошкови производње и колики профит убира када се зна да на доприносе одлази више од 40% трошкова за запослене? И са друге стране: да ли се држави исплати посао у којем она даје и земљиште и зграде и инфраструктуру, огромне субвеције и поврх свега у целости плаћа доприносе за запослене?

Реакција државе на овај штрајк нам много говори. Као и увек када се дешава нешто што није у складу са измишљеном сликом о економском напретку која нам се свакога дана сервира, држава (читати: и огромна већина медија) је најпре игнорисала штрајк. Није било никакве реакције целих неколико дана након почетка штрајка. Тада се огласио председник, наравно ван својих уставних овлашћења али то је толико уобичајено да не вреди ни коментарисати, изјавом да је штрајк већ довео до повлачења неких инвеститора из Крагујевца који су планирали да уложе новац у овај град.

Као да је чекала на његов миг, премијерка се одмах сетила свог мишљења које се, гле чуда, поклапало са мишљењем председника: радници би морали да прекину штрајк јер је он штетан, Фијат има принцип да не преговара за време штрајка, а након прекида штрајка ће разговарати. Као да је сасвим нормално тражити од грађана да се одрекну свог цивилизацијског, уставног и законом гарантованог права – да се инвеститор случајно не би наљутио. Туга.

Држава је у случају Фијата у специфичној позицији, будући да се као мањински власник појављује и као послодавац. Али њени највиши функционери не наступају као послодавци, који би логично требало да понуде преговоре и дају понуду штрајкачима, чак и посредовање између штрајкача и Фијата. Не, сасвим несвесна постојања цивилизацијске тековине по имену социјални дијалог, држава наступа искључиво као држава, монопол силе (омиљена дефиниција државе од стране људи на власти) који директним уплитањем покушава да штрајк сломи, да изврши огроман притисак на штрајкаче и да окрене јавност против „неправедног и ничим изазваног“ штрајка обесних радника (свака сличност са реториком деведесетих је намерно наглашена).

И ово је већ опробана тактика власти – проблем се најпре игнорише а ако не нестане сам од себе, онда се анатемизује. Па тако имамо свакодневно просипање мудрости на Пинку, где председник Привредне коморе Србије избацује цифре о милионским губицима разних фирми због штрајка у Фијату, а водитељка-уредница се саблажњава над толиком количином зла које долази од штрајкача који су се ето, ничим изазвани, удружили да разоре економију Србије и врате је у мрачну 2012, пре доласка спасилаца на власт. Да није претужно, било би иритирајуће. Држава дакле држи страну послодавца и од ње помоћи и подршке штрајкачима нема. Њена реакција је заправо само персонификација политике која је нарочито актуелизована у претходне три године – дођите, експлоатишите, радници су наша брига.

Неће наравно Фијат отићи због овог штрајка. Отићи ће када престану субвенције наредне године и када не буде могао да убира и легално износи из земље екстрапрофит који му држава поклања. Већ су објављена истраживања да је након истека субвенција затворено 75% субвенционисаних радних места, па то државу не спречава да и даље крвари паре – по правилу странцима, по правилу кроз тајне уговоре и по правилу без икакве економске логике.

Опширније...
 
Плата у образовању мања од просека ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Плата у образовању мања од просека за 6.300 динара!


Просечна бруто зарада исплаћена у у јуну 2017. године у образовању износи 59.745 динара. Просечна нето зарада (без пореза и доприноса) исплаћена у јуну 2017. године у образовању износи 42.938 динара
Просечна бруто зарада исплаћена у јуну 2017. године износи 67.857 динара. Просечна нето зарада (без пореза и доприноса) исплаћена у јуну 2017. године износи 49.238 динара.
У односу на претходни месец, просечна бруто зарада номинално је већа за 4,6%, а реално је већа за 4,4%, док је просечна нето зарада већа за 4,5% номинално и за 4,3% реално.


Извор: РЗС

 
ПЕРФОРМАНС 29. 06. 2017. "МИНИСТАР ЈЕ У ПРАВУ“! ПДФ Штампа Ел. пошта



ИНФО ФССШБ

 
"МИНИСТАР ЈЕ У ПРАВУ“! ИЗВИНИТЕ... ПДФ Штампа Ел. пошта

 

 

 


ИНФО ФССШБ
 
Ђаци на наставу у фабрику, а где ће наставници? ПДФ Штампа Ел. пошта


ПАДА НОРМА, ПАДА И ПЛАТА Ђаци на наставу у фабрику, а где ће наставници?


Дуално образовање, на коме се у реформи образовања инсистира, ђаке сели на наставу у фабрике и фирме на један до три дана, али се поставља питање шта ће за то време радити наставници који су до ове године предавали стручне предмете.

Док у Министарству просвете тврде да ће све бити у реду, да они сада постају важни "координатори учења", наствници страхују да ће им бити смањене норме, па самим тим и плате, док у синдикату додају и да ће неки остати без посла.
Из Министарства је раније најављено да ће од септембра понуда образовних профила по дуалном моделу или са елементима дуалног образовања, бити шира и квалитетнија него до сада.
- У 49 средњих стручних школа биће реализован неки од 19 образовних профила конципираних за дуални модел учења. Поред тога, постоје и 43 образовна профила са његовим елементима - кажу из Министарства просвете.
Када се све сабере, дуално образовање ће, у већој или мањој мери, ући у 127 школа у 69 градова и општина широм Србије, са укупним обухватом од 5.751 ученика.
Ђаци који се определе за неки од ових смерова, на пракси ће проводити један, два или три дана недељно - у зависности од године учења.
Објашњење Министарства
- Наставници практичне наставе остају у систему и они прате квалитет реализације учења кроз рад уз лиценциране инструкторе у компанијама и своде кроз постигнуте исходе оцену. Они су, између осталог, важни "координатори учења" између стицања и процењивања успешности савладане теорије и њене примене у пракси у реалном и савременом радном окружењу - истичу из Министарства просвете.

Из искуства: наставници у горем положају
С друге стране, искуство школе која је ишколовала прву генерацију по овом моделу, сведочи другачије.
- Наставницима се смањила норма, али је наша школа велика и то се не осети толико, јер је шира и могућност за ангажовањем. Наставници имају обавезу да обилазе ђаке у фабрикама и фирмама, али је основно нерешено питање колико сати би они тамо требало да проводе, јер се све то плаћа – истиче Иван Бајић, директор Техничке школе "Иван Сарић" у Суботици.
Како додаје, за разлику од ученика медицинских школа, које не примају на праксу без ментора, ђаци ове техничке школе могу и сами да долазе на практичну наставу у фирмама и фабрикама.
Сами плаћају трошак обиласка
- Није исто ни ако су сви ученици у једном објекту на пракси или су у неколико. На пример, код нас су они прилично удаљени, те наставник користи два превозна средства од једног до другог ако иде аутобусом, док ако иде колима, сам плаћа бензин и има трошак – напомиње Бајић.
Антић: Велики број људи ће остати без посла
Слично истиче и Милорад Антић из Форума средњих стручних школа Београд.

- Уколико сте имали пет наставника за фризера, а ђаци сада иду на праксу ван школе, довољан је један да иде да их обилази. Зато сам ја предлагао да ти наставници полажу да буду главни инструктори у фирми. Министар је и сам најавио да ће многи остати без посла, ако се задржи 20 одсто наставника биће добро - прича Антић.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 7 од 239