ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА СЕ ЗАЛАЖЕ ЗА БРЖЕ СТИЦАЊЕ ДИПЛОМЕ: Две године за молера и собарицу? Штампа



ФОРУМ средњих стручних школа Београда поднеће предлог Министарству просвете, науке и технолошког развоја за поновно увођење двогодишњих образовних профила, а у оквиру најављене реформе средњошколског образовања.
Како истичу у овој синдикалној организацији, реч је о занимањима за којима постоји потреба на тржишту рада, за која је школовање шездесетих и седамдесетих година трајало краће.

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда на овај начин ће се "оживети" нека занимања која су и раније постојала у средњим стручним школама, али и пружити прилика ученицима, који желе да за кратко време савладају занат и добију диплому. На листи тих послова су - собарица, сервирка, чувар, помоћник фризера, помоћник кувара, тракториста, молер, цвећар-расадничар, зидар, виљушкариста...

- Београду ће, због све већег улагања у туризам, у наредном периоду бити потребно неколико хиљада собарица, а овог занимања нема у нашим школама - објашњава Антић. - Као чувари углавном раде пензионери, тако да би млади могли да се обуче за овај посао кроз двогодишње школе. Слично је и са трактористима. Некада је постојао и помоћник фризера, неко ко пере косу, фенира, чисти, и то би требало сада вратити. Младе може задржати сигуран посао и добра зарада, а уз то је и школовање краће.

СУБЛИМИРАНО НЕКОЛИКО ЗАНИМАЊА
Већина поменутих двогодишњих занимања не постоји као одвојени образовни профил у средњим стручним школама, већ је у називу једног сублимирано више занимања. Наш саговорник оцењује да то није добро, јер на крају школовања деца нису оспособљена ни за један од тих послова.

- У Грађевинској школи постоји образовни профил - извођач завршних радова, а у преводу ово занимање би се могло назвати "супермен" - наводи Антић. - У једном профилу сједињени су зидар, молер, водоинсталатер, лимар, стаклорезац, бравар, као и послови стављања термо и хидро изолације, као и израда водовода и канализације.


Саговорник "Новости" истиче да се за многе од ових занимања организују курсеви на народним универзитетима, који се плаћају. Уписују их они који желе да се преквалификују или ђаци који нису уписали средњу школу. У главном граду их је сваке године око 1.000. Новим концептом средњег стручног образовања, они би стекли занат, а не би морали да плаћају школовање.

- Поједине стручне школе уписују веома мало ђака, посебно грађевинске, па је ово добар начин и да се попуне капацитети, али исто тако и упосле наставници - истиче Антић. - То се посебно односи на професоре стручних предмета којима је, због мало ђака, умањен фонд часова или су потпуно остали без норме.


Извор: novosti.rs