Тинејџери бркају ћирилицу и латиницу, не знају таблицу множења, ни колико је -2+5: Да ли треба спустити критеријуме у школама? Штампа

 


Наставник Милорад Антић остао је у шоку када његов ђак није знао да израчуна колико је минус два плус пет

Да у Србији има надарене, паметне и образоване деце нико не спори. Али то је само једна страна медаље. С друге стране је све више оних који упишу средњу школу а да бркају ћирилицу и латиницу, не знају таблицу множења, па чак ни сабирање и одузимање већих бројева.

Милорад Антић, наставник и председник Форума средњих стручних школа, остао је у шоку када један његов ђак, средњошколац, није знао да израчуна колико је минус два плус пет.

- Дођу у средњу школу а да не баратају ни основним математичким операцијама. У средњим стручним школама је много ђака који не знају целу таблицу множења. А то су све добри ученици, са јаким врло добрим или чак одличним успехом - прича Антић за Телеграф.

Критеријуми су се толико спустили да двојку, каже, може да добије свако ко иоле распознаје градиво. Слична је ситуација и са бежањем са часова. Чак и са стотину неоправданих, ученици неометано прелазе у следећи разред.

- Део проблема лежи у томе што се учење и даље своди на класично бубање. Други део проблема је у уџбеницима који су ђацима монотони. У ери интернета и нових технологија, читање књиге је мисаона именица. Данас је много теже натерати ђаке да читају и да се удубе у оно што прочитају - прича Антић.


Ипак, не каже се за џабе да риба смрди од главе, па би тако, сматра он, реформу требало спровести од основне школе.

- Радне навике се стичу од првог до четвртог разреда. Није суштина да деца имају све петице, већ да знањем стичу оцене - додаје наш саговорник.

О критеријумима је недавно говорио и министар просвете када је озлоглашеној професорки Географског факултета поручио да мора да их спусти. Иако пак у овом случају проблем није у критеријумима, чињеница је да новије генерације средњошколаца са све слабијим знањем почињу да студирају.

- Програми су обимнији, а резултати слабији. Деца данас у основним школама проводе и по 10 сати, имају невероватан темпо, а опет излазе са лошијим знањем него старије генерације. Оптерећени су непотребним подацима, а функционално су неписмени - сматра проф. др Бранко Ковачевић, председник Савета Универзитета у Београду.

Без обзира на све, спуштање критеријума никако није решење, изричит је он.

- Треба да се држимо високих критеријума. Наравно, ако је пролазност на испиту код неког професора мања од 20 одсто, онда је проблем у професору, али на нама је да студенте учимо и оцењујемо према високим критеријумима ако хоћемо да створимо праве стручњаке - закључује Ковачевић.

ИЗВОР: telegraf.rs